Након богате играчке каријере у Србији и иностранству и више од деценије рада у омладинском и сениорском фудбалу, Новосађанин Боривоје Филиповић вратио се из Кине са јасном амбицијом – да направи следећи корак у тренерској каријери.
Бивши нападач Кабела, Новог Сада, Спартака из Трнаве, Инђије, Пролетера и других клубова данас је слободан, мотивисан и спреман за самосталан рад, било у сениорској екипи, било у озбиљном развојноме пројекту.
После рада са млађим категоријама и искуства у сениорском фудбалу, да ли је дошло време за потпуну самосталност?
– Након рада у ИМТ-у и одласка у Кину, где сам у Шангај Ђијадингу био део стручног штаба Зорана Јанковића, осећам да сам сазрео за следећи корак. Циљ ми је да у наредне две до три године завршим УЕФА Про лиценцу, која ми једина недостаје, и да се потпуно осамосталим. Отворен сам и за рад у сениорском фудбалу и за пројекте у којима могу додатно да се усавршавам – каже Филиповић.
Шта данас, као тренер, можеш да понудиш сениорској екипи?
– Иако још нисам самостално водио сениорски тим, радио сам као први помоћник у сениорском фудбалу и то ми је донело драгоцено искуство. Са собом носим озбиљност, дисциплину и јасну комуникацију – управо то су ствари за које сам добио похвале током рада у Кини. Разлика између рада са младима и сениорима је велика, али сам на ту разлику спреман – истиче Филиповић.
ИМТ важно искуство
Са омладинцима ИМТ-а сезону је завршио на другом месту, а посебно истиче рад у стручном штабу Зорана Васиљевића:
– Много ми је значило то искуство. Захвалан сам Радети Дуњићу и Предрагу Говедарици на поверењу и подршци.
Бивши нападач и дугогодишњи тренер млађих категорија сматра да је едукација кључ опстанка у модерном фудбалу.
– Током обнове Youth лиценце, на предавањима са тренерима који имају УЕФА Про лиценцу, јасно се види колико се фудбал променио. Оно што смо ми играли пре 15 или 20 година и ово данас – то су два света. Радим на себи, учим, анализирам. Од осме године сам на терену, са 17 сам дебитовао за сениоре Кабела и знам да имам знање и осећај за игру – наглашава Филиповић.
Да ли си спреман да преузмеш екипу у борби за опстанак или у кризном тренутку?
– У фудбалу не бираш тренутак. Најлакше је када су услови идеални, али посао тренера је да ради и када није све потаман. После рада у Војводини, Београду и Кини, немам проблем да преузмем екипу ни у тешкој ситуацији – каже без дилеме.
У Воши 11 година
Филиповић је од 2013. године провео 11 година у ФК Војводина, био помоћни тренер у више генерација, а чак 7,5 година радио је са генерацијом 2008, која је изнедрила бројне професионалце.
Какав клуб би био по твојој мери?
– Пројекат и развој. То је филозофија коју сам научио у Војводини. Проблем је што код нас сви хоће и развој и резултат – одмах. Без система и стрпљења то не иде. Резултат се гради, не долази преко ноћи – јасан је Филиповић.
Породица – највећа подршка
У сваком кораку има снажну подршку породице: супруге Милице и ћерке Јане, које, како каже, дају додатну стабилност и мир у доношењу важних одлука.
Да ли си тренутно слободан и отворен за понуде?
– Били смо практично договорени да останемо у Кини, али се ситуација преко ноћи променила повратком старог тренера. Тренутно сам у Новом Саду, слободан и спреман за нови ангажман – поручује Филиповић.
За крај, порука клубовима?
– Тренутно ме ограничава то што немам Про лиценцу за Суперлигу и Прву лигу, па би идеална опција била рад у стручном штабу у прва два ранга, самосталан посао у Српској лиги или озбиљан омладински погон. Не бежим ни од Србије ни од региона. Рад, знање и стрпљење – то нудим – закључује Филиповић.
Ј. Галић
Извор: Дневник
