Кошаркаши Партизана савладали су Црвену звезду 79:76 после великог преокрета у 15. колу Евролиге.
На самом старту играло се не толико прецизно са обе стране. Нису могли ни једни ни други да пронађу адекватан нападачки ритам, али је гостујући састав први задао ударац ривалу. Искористио је хаотичност у игри „Парног ваљка“, који није успевао да се повеже у тим моментима, а када је Џеред Батлер одиграо добре минуте, састав Саше Обрадовића имао је и плус осам (16:8). Успео је, међутим, Партизан да се колико-толико подигне и уводних 10 минута заврши са минус три (15:18).
Квалитет сусрета није био на високом нивоу. Није то, са друге стране, спутало Обрадовићеву екипу да контролише дешавања на паркету. У једном тренутку чинило се да би гости могли и до двоцифрене залихе, али је Партизан одолевао. Имао је Мирко Очокољић идеју да преко центара оптерети одбрану црвено-белих и то му је повремено и успевало, а велику улогу у повратку домаћих имао је и низ промашаја Девонтеа Грејема са дистанце. Тај део игре обележило је и атрактивно закуцавање Тајрика Џонса на додавање Ајзака Бонге, и „Парни ваљак“ је на велики одмор отишао са минус четири (35:39).
Највећи капитал за Партизан био је то што ствари на терену никако нису изгледале добро, а минус на семафору био је низак. Не задолго… Џордан Нвора играо је маестрално; из поседа у посед имао је све више самопоуздања и тројкама је кажњавао не толико квалитетне дефанзивне пропусте црно-белих. Врло брзо, Црвена звезда је повела 60:44, што је већ била незанемарљива разлика. Последњих 10 минута чекало се са 60:49 за госте, највише захваљујући Двејну Вашингтону, који се мало разиграо код „Пaрног ваљка“.
Е када је утисак био да Обрадовић има све у својим рукама да приведе меч крају без драме, десило се управо супротно. Партизан се „запалио“, Вашингтон је подигао ниво и после његовог поготка са дистанце, било је само минус два. Срећом по Црвену звезду, експресно је вратио Коди Милер-МекИнтајер истом мером, али је евидентно било да још много кошарке има да се игра, иако је семафор показивао да до последњег звука сирене стоји тачно три минута.
Није било довољно гостима што су повели тада плюс пет, јер су Бонга и Шејк Милтон смањили на пола коша заостатка, за потпуну ерупцију у дворани. Она је била још већа када је Вашингтон био прецизан са полудистанце и евидентно је било да ће детаљи одлучити бољег.
Тај детаљ је био управо Вашингтон, који је нестварним бравурама у завршници пресудио супарнику и донео велики преокрет. Био је најефикаснији са 24 поена, а пратио га је Бонга са 16, уз 10 скокова. На другој страни су Нвора и Батлер додали по 20.
В. М. П.
Извор: Дневник
