Заједнички именилац у размишљањима свих учесника дербија 14. суперлигашког кола, између Црвене звезде и Војводине, на „Митићу“ у Београду, била је жал за губитком 14 живота у новосадској трагедији.
Тишином, неуобичајеном за дерби, како на терену међу непосредним учесницима догађаја, тако и на трибинама, где није било организованог навијања, одата је пошта страдалима. Тек око 3.000 гледалаца било је присутно, што је далеко испод нивоа традиције у сусретима двеју екипе од чијег учинка у знатној мери зависи и ниво фудбалске вредности у Србији.
А што се индекса вредности српског фудбала тиче, у поређењу са Европом, уочљива супериорност шампиона у домаћој Лиги у обрнутој је пропорцији у односу на учинак у елитном континенталном такмичењу. Једно полувреме било је Звезди довољно у дербију за убедљиво вођство од 3:0, које је и сачувала до краја утакмице за 12. тријумф у 13 утакмица. Сва три гола домаћи тим постигао је из прекида. Тај податак, међутим, нити умањује вредност убедљиве победе, још мање утисак о квалитетнијем издању и надмоћности на терену, мада такву оцену не дели и тренер Новосађана Ненад Лалатовић.
– Нисмо имали среће –оценио је Лалатовић, уз још једно подсећање да је мало коме било до спорта и до игре у атмосфери након стравичне несреће и губитка људских живота на новосадској железничкој станици. – Звезда нас није надиграла, била је боља само на прекидима. Нисмо заслужили да изгубимо утакмицу, сами смо себе победили. Изгубили смо из три наше лопте, прво глуп фаул, па уместо у аут лопта у корнер, онда дајемо лопту чисто њиховом играчу. Три гола, из три прекида… Звезда је била боља из прекида, из игре није била боља. И то је то, честитам им на победи. Не бих ништа да коментаришем, мада бих волео да кажем још понешто, волео бих да неко оптерети Црвену звезду у нашој Лиги, па да то почнемо од судија, на пример.
Што се сопствених грешака тиче, Вошин стратег је стопроцентно у праву. То, међутим, не може да буде оправдање за убедљив пораз, без обзира на то што су из састава били одсутни Кораћ и Петровић, двојица важних индивидуалаца у Вошином тиму. Напротив, то јесте оптерећење више у припреми колектива за искушења која следе. Сасвим је логично да такмаци у спортским надметањима побеђују захваљујући сопственој вредности, користећи сваку грешку противника. Нарочито грешке у одбрани, које се и најскупље наплаћују.
И Лалатовић је, приликом повратка на чело стручног штаба Војводине, коментарисао неприхватљиву порозност одбране, велики број примљених голова и императив потребе да се дефанзиви посвети значајнија пажња, почев од најистуренијих играча у пољу, до голмана на голу.
С друге стране, Радуловићеви промашаји, који се лако не маше, саставни су део игре. Шта би било да је било, у форми хипотетичког нагађања, не може да буде алиби за негативан резултат. Као разлог за скроман положај Војводине на табели, између осталог, јесте и збир незавршених претходно успешно изведених акција, све до завршнице напада. Чешћи је то случај него што би тим који нишани врх табеле могао и смео себи да дозволи. Вербалним ниподаштавањем убедљиве победе противника, иначе изразитог фаворита, представља бежање од стварности у којој је Црвена звезда тренутно суверени владар у релацијама српског фудбала, али и покушај минимизирања утиска о сопствене немоћи.
Војводини, са Лалатовићем на челу, преостаје да у сусретима, како са ОФК Београдом недавно тако и са лучанском Младости у суботу, тражи начин за одлучујући корак ближе Црвеној звезди, која је прво полувреме одиграла таман толико колико јој је и било довољно за коначан тријумф, релаксирајући колектив у другом делу „дербија“, пред сутрашњу европску светковину са Барселоном.
