Одувек је Будућност била трећи чинилац на Јадрану, чекала да искористи кризу водећег двојца и на тај начин стидљиво покуша да изненади из сенке. Овај пут, ствари су мало другачије – Андреј Жакељ главна је тема.
Уласком у сезону 2024/25 моментално је постало јасно да ће Партизан и Црвена звезда са највећим буџетима у историји српске, а самим тим и регионалне кошарке, покушати да пронађу место у завршници Евролиге.
Самим тим се, вероватно, и цртало финале између два најквалитетнија састава, када је у питању АБА лига. Као да се више говорило о томе ко би могао да буде трећи или четврти, него да покуша да поремети двовлашће успостављено од повратка Жељка Обрадовића у црно-беле боје, пошто се од тог момента финала регионалног такмичења своде на иста два састава.
Међутим, како је време пролазило и док су једни са мало већим немаром гледали на регионалне обавезе, а други, колико год били усмерени ка европској елити, опет тежили ка томе да буду стабилни у АБА лиги због горких 0–3 у финалу претходне сезоне, Будућност је направила велики продор.
У међусобним дуелима са два доминантна фактора на Јадрану, имала је 3–1 и засела на чело пред почетак доигравања.
С обзиром на то колико је домаћи терен важан у добро познатом плеј-оф амбијенту АБА лиге, јасно је да су Подгоричани били на путу великих ствари.
Било је и у прошлости сличних ситуација, када је Будућност доминирала, па губила на старту плеј-офа, тако да је ауторитативно издање током 30 утакмица лигашког дела могло да буде двозначно. И моментално се у првој полуфиналној серији показало да прича може да иде само у једном правцу – историјска победа над актуелним шампионом утабала је стазу до борбе за титулу коју ће Мекинли Рајт потврдити једним од, сада већ, најчувенијих шутева у историји плеј-офа.
Овај пут ће Будућност на другој страни имати ривала који је, за разлику од претходног, гладан да се домогне прстена. Не кажу џаба да није исто бранити и освајати. Многи ће рећи да се све наместило да Партизан прекине лошу серију сушних епизода у такмичењима без трофеја и да су баш Подгоричани погодан ривал за окретање новог поглавља код „парног ваљка“, које би могло да направи солидну основу пред евролигашке изазове од јесени.
Узимајући у обзир блиску прошлост, биће све само не погодно. Андреј Жакељ је у претходних неколико сезона показао да је прилично незахвалан мечап за црно-беле. Још од мандата у Студентском центру када је био на један шут да елиминише касније шампионски Партизан 2023, преко освајања Суперкупа пред очима новог састава Жељка Обрадовића, до 2–0 у међусобним дуелима ове сезоне. Пандан евролигашким подухватима Луке Банкија, који је како са Виртусом, тако и са Анадолу Ефесом, био непремостива препрека за „парни ваљак“, где год га је видео.
Поседује нешто слабије потенцијале, али Жакељ ће покушати да понови слично.
За Словенца, у себи има дозу карактеристичне германске дисциплине, не својствено – балканским мангуплуком прожетим наглашеним, али добро контролисаним емоцијама, створио је посебну харизму којом долази до изражаја и у комбинацији са изврсним инстинктом представља тактичара којег је тешко прозрети.
Од Мекинли Рајта створио је најбољег играча лиге. Од Николе Танасковића најпожељнијег универзалца. Од Будућности – састав спреман да трофејем формира тријумвират и да се, макар на годину дана, осећа једнаким као двојац којег је годинама уназад гледао како подиже тај пехар, као да не припада никоме другом.
Док петродолар не умеша прсте и следеће сезоне уплива на Јадран додатно оснаженим суперпројектом и створи неку нову расподелу моћи.
Партизан ће такву фешту покушати да спречи. Жељан да докаже да је почео да стиче шампионске навике, што је први предуслов за стварање потпуне зрелости која би залет требало да ухвати у следећој евролигашкој сезони и креира обриси доминантне екипе елитног такмичења, какву Обрадовић интензивно жели.
Прву прилику имаће вечерас од 21 час у пуној Морачи.
