Војводина се пласирала у треће узастопно финале Купа Србије, али издањем против Графичара није оправдала претпостављену разлику у класи између клуба из суперлигашког врха у односу на екипу која стиже из доигравања у плеј-ауту другог степена такмичења.
Само један Вукановићев шут у оквир гола у првом полувремену био је довољан за Вошино рано вођство. У осмом минуту Ранђеловић је „украо“ лопту Такеру на средини терена и додавањем стрелцу Вукановићу употпунио утисак о најбољем асистнту српског суперлигашког такмичења. Захваљујући пре свега квалитетним одговорима на дефанзивне задатке суперталентованог Стефана Гудеља на позицији Графичаревог централног бека, резултат је до одморта остао непромењен. Међутим, таквом резултатском епилогу допринели су и сами играчи гостујућег тима који нису успевали да изразиту теренску иницијативу материјализују значајнијим капиталом. Нарочито је у насразмери са сопственом вредношћу, али и захтевима колектива из врха суперлигашке табеле био Кокановић. Пропустио је прилике у 16 и у 23. минуту, а безличном појавом одавао је утисак незаинтересованог учесника полуфиналног меча.
У збиру покушаја Новосађана издвојићемо и две Ранђеловићжеве прилике: у 38. минуту дочекао је волејом лопту из Баросовог центаршута с десне стране на супротни рогаљ шеснаестерца, али је лопта завршила у гол ауту, да би пет минута касније статива асистирала Графичаревом голману Војводићу, након Ранђеловићевог шута са 18 метара, а одбијену лопту Вукановић из прве послао изнад пречке. У међувремену, Гочманац на голу Војводине ни једном није био у позицији да заузима гард, с обзиром на то да су Суч и Црномарковић затворили све прилазе његовом голу. Изузетак се збио у 23. минуту када се Такер и Дамјановић нису могли да се договоре на десетак метара од гол линије ко ће за заврши акцију, коју је убацивањем из угла започео Вукојевић.
За разлику од првог дела почетак другог шокирао је Новосађане. Офанзиву Графичара најавили су у првим секундама наставка Николић и Дамјановић шетњом без завршнице казненим простора Војводине, да би у 48. минуту дефанзивац Лазић, после корнера који је извео Вукојевић, а лопту до Лазића проследио Дамјановић, анулирао предност фаворизиваног гостујућег тима.
Равноправном игром после изједначења настављена је утакмца знатно квалитетнијим садржајем у односу на збир дотадашњих дешавања на терену. Серију сопствених промашаја, након дуплог паса са Вукановићем, Кокановић је употпунио у 57. минуту, у ситуацији један на један са голманом Војводићем. Пет минута потом контранапад Графичара и соло акцију по десној страни Вукојевић је завршио шутем изнад пречке.
У 64. минуту бриљирао је Петар Сукачев. Тек што је ушао у игру, уместо неприметног Феликса, поготком је завршио акцију коју је започео Вукановић, а стрелцу лопту проследио новом асистенцијом Ранђеловић. Сопственим ангажманом, свежином и агресивним приступом игри Сукачев је потврдио став многих Вошиних присталица да он заслужује знатно дужи временски интервалу сусретима новосадског суперлигаша.
До краја вредело би да издвојимо колосалну прилику некадашњег играча Војводине, али сада у дресу Звездине филијале, Вукадиновића у 80. минуту. Марић га је прецизним пасом пронашао између Николића и Суча, али је у одсутном тренутку искусни фудбалер погрешно проценио лоптину путању за шут ка голу, тако да лопта завршила покрај стативе.
Графичар – Војводина 1:2 (0:1)
БЕОГРАД: Стадион „Рајко Митић“, гледалаца 600, судија Милан Илић (Ћуприја), стрелци: Лазић у 48. минуту за Графичар, а Вукановић у 8.и Сукачев у 64. минуту за Војводину, жути картони: Вукотић, Јевремовић (Графичар), Николић, Барос, Полетановић (Војводина).
ГРАФИЧАР: Војводић 6, Лакићевић 6, Гудељ 7, Лазић 7, Вукотић 5 (Марић), Васиљевић 6, Николић 5,5 (Срнић), Ајдар 5 (Јевремовић), Такер 5 (Вукадиновић), Вукојевић 6, Дамјановић 6.
ВОЈВОДИНА: Дамјанац 6, Николић 6, Суч 6,5, Црномарковић 6,5, Барос 6, Савићевић 6 (Полетановић), Петровић 6,5, Ранђеловић 7, Кокановић 5 (Видосављевић), Феликс 5 (Сукачев 7,5), Вукановић 7 (Мери).
Извор: Дневник
