Годишња награда за најуспешније спортисте која носи име „Јован Микић Спартак“ традиционално је додељена 58. пут. До сада је овим признањем награђено 940 спортиста, спортских радника, новинара и стручњака из различитих спортских области.
Награда за најбољег спортисту припала је рвачу Пролетера Александру Комарову, који се окитио златном медаљом на Светском првенству у Загребу у грчко-римском стилу, у категорији до 87 килограма.
– Велика ми је част што сам добитник престижне награде. Хвала клубу и рвачким савезима Војводине и Србије без којих не бих могао да остварим овај успех. Надам се новим медаљама и резултатима – рекао је Комаров, који је ожењен нашом прослављеном рвачицом Невеном Вуловић, са којом живи у Крагујевцу.
Новосадски Џудо клуб добио је најбољу спортисткињу – Александру Андрић. Она се такмичи у кадетској и јуниорској конкуренцији, али је стигла и до бронзане медаље на сениорском Европском првенству у категорији до 70 килограма. Награду је примила њена мајка Јелена Андрић, пошто је Александра на припремама у Јапану.
Велику улогу у успесима спортиста имају и тренери, а награду за најбољег освојио је Симо Болтић, тренер у Кајак-кану клубу „Таркет“ из Бачке Паланке. Његов ученик Страхиња Радосављевић окитио се златним медаљама на Европском и Светском првенству у конкуренцији кајакаша до 23 године.
За најуспешнију спортску организацију проглашен је Рвачки савез Војводине, а награду је примио председник РСВ Роберт Молнар.
Најбоља спортска радница је проф. др Милена Микалачки, активна у организацији „Спорт за све Војводине“. Поред тога, дописни је члан бројних стручних часописа, учествовала је у изради стратегије развоја спорта у Војводини, а аутор је више од 300 научних и стручних радова.
Посебну награду за животно дело добио је истакнути спортски радник из Ирига, Лазар Пилиповић – Бели. Пилиповић је више пута награђиван за несебичан рад са младима, има више од 40 година радног стажа, заштитно је лице и почасни грађанин Врдника, а омиљено је име у Иригу.
– Немам трему, али сам узбуђен. Мој пут је постао животно дело. Имао сам позиве да радим у иностранству, али су ме награде и добар однос са спортистима задржали у Србији, то ми не да да одем – рекао је Пилиповић.
