Nije mnogo onih koji se odluče na korak poput njegovog.
Da ustaljenu rutinu i svakodnevicu zamene rizikom i potpuno novim ambijentom. Nije mnogo onih koji to urade i uspeju. Još je manje onih koji posle svega toga budu srećni, dođu do samog vrha i osećaju se ispunjeno. Sve to pošlo je za rukom Aleksandru Komarovu, Rusu koji je samo obrnuo zastavu i već neko vreme se pod srpskom trobojkom takmiči na planetarnim i kontinentalnim smotrama. Iz najveće zemlje na svetu, do Srbije i Kragujevca vodila ga je ljubav.
Njegova Nevena najveća mu je podrška u životu, a sa bivšom reprezentativkom Srbije u rvanju lako je pronašao zajednički jezik i sada, može slobodno da se kaže, sanjaju zajednički san.
Za Komarova se posle zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Zagrebu priznanja samo nižu. Izabran je za najboljeg prema kriterijumu Svetske rvačke federacije, usledilo je i „Dnevnikovo“ priznanje za sportistu godine, kao člana zrenjaninskog „Proletera“, da bi šlag na torti bio i to što je Olimpijski komitet Srbije prepoznao da od njega ove godine boljeg nema.
Sve to biće mu dodatni podstrek da, kako je podvukao u razgovoru za naš list, 2028. godine u Los Anđelesu bude na vrhuncu. Olimpijske igre san su svakog sportiste, prema čemu se ne razlikuje ni 26-godišnji Rus, rođen u Sankt Petersburgu. Pod zastavom Srbije takmiči se od 2024. godine i već je i te kako upoznat sa ovdašnjom kulturom.
Međutim, ne zaboravlja kako je to sve izgledalo kada je pravio prve korake u onome u čemu će biti bez premca na planetarnom nivou.
– Počeo sam da se bavim rvanjem zahvaljujući svojoj porodici, jer su moj otac i stariji brat već bili rvači i predstavljali su mi veliki uzor od najranijeg detinjstva. Često sam ih gledao kako treniraju, slušao njihove priče o takmičenjima, treninzima i druženju u klubu, i prirodno je bilo da i ja poželim da krenem njihovim putem. Prvi put sam sa njima otišao u salu, više iz radoznalosti nego sa nekom posebnom namerom, ali sam se vrlo brzo zaljubio u ovaj sport. Već od pete godine počeo sam aktivno da treniram rvanje i ono je postalo važan deo mog svakodnevnog života. Posebno mi je ostalo u sećanju druženje sa ostalom decom, zajednički trenuci smeha, podrške i prijateljstva koja su se stvarala kroz sport – poručio je Komarov.
EP za kadete 2015. sve promenilo
Na početku kroz igru i druženje, a onda… Kada su prvi veliki uspesi počeli da se nižu, bilo je jasno – Aleksandar je stvoren za velika dela i samo je bilo pitanje vremena kada će sve krenuti još bolje.
– Prvi put kada sam osvojio medalju na Evropskom prvenstvu za kadete. Tada sam osetio šta zaista mogu da uradim, da mogu da budem najbolji. Bilo je to 2015. godine u Subotici. Posle toga, sve se dešavalo i brzo i postepeno i sada sam tu gde jesam. Na mestu na kom želim i da ostanem.
Put svakog borca i sportiste uopšteno ispunjen je velikim izazovima. Komarov je na njih nailazio, ali ga nisu pokolebali da dođe do svetskog vrha. Zbog toga i može da se nazove najboljim među najboljima.
– Nikad nisam sumnjao u sebe. Svaki dan treniram i znam šta je težak rad, da će sve to uvek da se vrati kroz rezultat. Najteže mi je bilo kada sam dolazio za Srbiju iz Rusije. Bilo je tada mnogo pitanja, da li uopšte mogu da pređem. Neko vreme nisam ništa radio, ali je podrška porodice bila veoma bitna.
O Srbiji samo najlepše misli. Postala je za njega drugi i novi dom. Mesto na kojem se pronašao i zaokružio život, ali i karijeru. Bar za sada.
– Veoma volim klimu i prirodu koja me ovde okružuje, jer mi pružaju osećaj smirenosti i ravnoteže koji mi je izuzetno važan u svakodnevnom životu. Oduvek sam bio porodičan čovek i najviše mi znači kada mogu da provodim kvalitetno vreme sa svojim najbližima, u mirnom okruženju bez prevelike buke i stresa. Upravo taj spokoj i jednostavan način života me jako privlače i čine da se ovde osećam prijatno i zadovoljno. Naučio sam da živim na potpuno drugačiji način nego ranije, skoro skroz suprotno od onoga na šta sam bio naviknut. Sada sam u Zrenjaninu, koji je manji grad i nema toliku gužvu, žurbu i prenatrpanost kao veliki gradovi. Sve mi je nadohvat ruke – od prodavnica i parkova do mesta za šetnju i odmor – i ceo način života je znatno jednostavniji i opušteniji. Ovo je sasvim druga priča, koja mi mnogo više prija.
Postao je svetski prvak i sada ga čeka najveći cilj. Do toga ima još tri godine i spreman je da strpljivo radi, kako bi se što bolje pripremio za njega.
– Sada opet sve iznova. Slede evropska i svetska prvenstva, ali je najvažnije da se spremim za Los Anđeles, da uz Božiju pomoć dođem do medalje i da obradujem Srbiju – zaključio je Aleksandar Komarov novogodišnji razgovor za „Dnevnik“.
Srbija me lepo prihvatila
Svetsko zlato u Zagrebu i bronza na Evropskom prvenstvu u 2025. godini značili su samo jedno – Komarov je klasa za sebe.
– Kako je godina počela i kroz sve ono što se dešavalo tokom njenog trajanja, iskreno nisam verovao da će se na kraju završiti na ovako lep i pozitivan način. Bilo je trenutaka neizvesnosti, prilagođavanja i raznih izazova. Međutim, vremenom se situacija menjala nabolje i stvari su se polako slagale na svoje mesto. Posebno mi je ostalo u srcu to koliko su me ljudi u Srbiji lepo prihvatili. Od samog početka sam osećao toplinu, razumevanje i iskrenu podršku, što mi je mnogo značilo i dalo dodatnu snagu. Nisam očekivao da ću naići na toliko dobrote, otvorenosti i spremnosti da mi pomognu i budu uz mene. Taj osećaj prihvaćenosti mi je doneo mir i sigurnost, zbog čega danas imam samo lepe emocije i uspomene vezane za taj period. Sada, kada se osvrnem na sve što se desilo, trudim se da uživam u svakom trenutku.
Izvor: Dnevnik
