Фудбалери ОФК Бечеј 1918 су септембарски микро циклус почели са две победе, а онда су стигла два гостовања и исто толико пораза са по три лопте мрежи голмана Дамјановића.
Имајући то у виду, оба гостовања су за заборав, али би добро било из њих извући поуке, како се слично или, не дај Боже, горе не би поновило на наредним гостовањима.
– Реални да будемо, Куљани су у овом тренутку и организационо и играчки испред нас и не изненађује што смо изгубили. Можда је резултат превисок, али победа је заслужена. Нас је мало пореметило то што нам се најискуснији играч Зељковић већ у 10. минуту повредио и морао је да напусти терен. Млада смо екипа и кад нам тако искусан играч изостане, онда се поткрадају грешке и пораз је неминован. Покушали смо ми игром да парирамо, али су они квалитетнији од нас. Ваља имати на уму да смо ми доста тежак распоред имали, играли смо против екипа које су испред нас на табели и у два наврата смо победили. Нема нам друге, до да наставимо врадно да радимо. Много нам значи долазак Ђуричина, који има квалитет за ову лигу и може да нам прави предност. Дуго је првенство и много тога ће се још издешавати. Верујем у рад и играче, па се надам бољим резултатима. Прва провера следи већ у суботу, када дочекујемо Будућност из Младенова – вели тренер Бечејаца Мирослав Кнежевић.
Куљани су повели у 29. минуту голом Живкова, а већ у 37. минуту било е 2:0, пошто је гол постига Шормаз. Исти играч је поставио и коначних 3:0 у 59. минуту. Занимљиво је да су оба стрелца својевремено носила дрес Бечејаца и, можда, су имали неке своје разлоге да се докажу, управо, против њих. Сва настојања момака са Тисе да ублаже пораз остала су узалудна.
В. Јанков
Извор: Дневник
