Женски јуниорски четверац ушао је у историју кајакашког спорта оствареним успесима ове сезоне: европским сребром и светском бронзом.
Жофи, Славица, Андреа и Каја — наше четири јуниорска „бисера“ — постигле су оно што никоме до сада није пошло за руком: да у категорији јуниорки, у групном чамцу олимпијске дисцплине (К4 500 м), освоје медаље на највећим такмичењима. Безданка, Новосађанка, Шапчанка и Борчанка заједно су на окупу непуне три године, а врхунац њиховог заједничког наступа била је управо ова сезона, крунисана одличјима.
Како сте доживеле чињеницу да сте први јуниорски женски К4 у историји Србије донеле две медаље са великих такмичења?
Славица Нашагаћин: „Веома смо срећне и надамо се да је ово показатељ наше светле будућности у кајаку.”
Жофи Хорват: „Срећне смо што је наш четверац био најуспешнији до сада; ово показује да вредимо.”
Каја Сарић и Андреа Вукашиновић: „Биле смо препоносне и пресрећне. Свесне смо да смо направиле историјски искорак за женски кајак у Србији и то нам даје још већу мотивацију да наставимо даље што јаче.”
Како је текао ваш заједнички припремни процес за Европско и Светско првенство? Шта сте радиле другачије у овим кључним месецима?
Андреа: „Током припрема за Европско и Светско првенство тренирале смо свакодневно на Ади Циганлији, биле стално заједно на припремама и имале тренера уз себе у сваком тренутку, што нам је много значило за тимски дух и напредак.”
Жофи: „Увек смо имале тренера и спаринг-партнера поред себе који су нам помогли. Кључ није у веслању само тог четверца — битно је паралелно тренирати и у једноседима.”
Славица: „Заједно смо радиле тренинге како у четверцу, тако и у једноседима. Биле смо максимално концентрисане и трудиле се да урадимо све онако како треба.”
Каја:„Припреме су се одржавале на Ади Циганлији; тренирале смо све четири заједно и увек смо имале пратећи чамац и спаринг-партнера поред нас, што нам је много значило.”
К4 500 м захтева савршену усклађеност — који су трикови и вежбе вама највише помогли да веслате као јединствена целина?
Славица: „Да бисмо се ускладиле и да би се чамац добро кретао, требало нам је доста ‘увеславања’. Радиле смо много вежбица, како на сувом тако и на води. Такође, имале смо и спаринг-партнера који нам је помагао да одрадимо тренинге још квалитетније.”
Жофи: „На загревању се најпре ‘наместимо’, па тек онда почињемо прави рад. Најбитније је да сваки покрет радимо заједно током целе деонице. Фокус је на јаком завеслају, јер треба померити чамац који с посадом и опремом има близу 300 килограма.”
Андреа: „Највише су нам помогли заједнички тренинзи за ритам и уједначеност, као и вежбе на сувом које су побољшале координацију и поверење.”
Како сте се међусобно мотивисале кад је било тешко и како сте одржавале фокус током квалификација и финала?
Славица: „Подсећале смо се да имамо циљ за који радимо и да смо далеко догурале. Фокус током квалификација и финала одржавале смо уз помоћ тренера и подршке коју смо имале око нас.”
Жофи: „На Европском смо виделе колико смо боље од већег дела конкуренције и знале да имамо велике шансе за улазак у финале.”
Каја: „Да бисмо веслале усклађено, радиле смо доста вежбица и на води и на сувом — то нам је много значило. Подсећале смо се колико смо уложиле труда и рада, биле једна другој подршка и фокус одржавале кроз јасне задатке које нам је тренер давао.”
Андреа: „Мотивисале смо се међусобно подршком и вером једна у другу — присећале се зашто тренирамо и колико нам тај циљ значи; у трци смо биле максимално концентрисане на сваки завеслај и слушале тренера.”
Да ли је после европског сребра дошла додатна напетост пред Светско првенство и како сте се с тим избориле?
„Људи око нас углавном нису вршили притисак. Нас четири смо знале да се очекује још једна медаља — и саме смо је на неки начин очекивале и прижељкивале. Срећа па нисмо имале велики притисак, јер би то могло лоше да утиче на трку. Желеле смо да докажемо да европски успех није случајан, али остале смо смирене и фокусиране на веслање. Хтеле смо да потврдимо резултат, трудиле смо се да останемо мирне, веровале у свој рад и фокусирале се само на наше веслање.”-објашнавају девојке.
Који део трке на 500 м је вама био највећи изазов — и како сте га решавале?
Славица: „Највећи изазов, по мени, била је средина трке. Она захтева много физичке спреме, снаге и издржљивости да би се издржало до краја.”
Жофи: „Најтеже је средина стазе — ту други чамци могу да ‘оду’, а можда финиш не буде довољан да их стигнемо.”
Андреа и Каја: „Најтежа је била средина трке када снага опада, а брзина и темпо морају да остану јаки и да расту. Превазишле смо то тако што смо се додатно мотивисале и извукле максимум из себе — за тим.”
Како су вас тренери усмеравали да унапредите брзину и издржљивост баш за К4 500 м?
Славица: „Тренери су нас усмеравали првенствено планом и програмом тренинга. Давали су нам много савета и смерница како бисмо што боље одиграле своју улогу у чамцу.”
Жофи: „На тренингу смо вежбале сваки део трке; имали смо и снимке са тренинга, па смо могле саме да уочимо и исправимо грешке.”
Каја: „Осим што су тренери осмислили програм који је обухватао снагу, брзину и технику, стално су нас мотивисали да верујемо у себе и тим.”
Андреа: „Радиле смо пуно спринтова, интервалних вожњи и техничких вежби — то нам је помогло да будемо брже и стабилније у чамцу.”
Да ли је било техничких или тактичких пропуста у квалификацијама или финалу — и шта сте из њих научиле?
Славица: „Нисмо имале пуно грешака током трка. На Европском првенству једну трку одвеслале смо технички лошије, али смо то одмах у следећој исправиле.”
Жофи: „У квалификацијама нисмо желеле да се трошимо за директан улазак, поготово на Светском првенству; у полуфиналу смо побегле и нико нас није стигао. У финалу смо хтеле исто, али и друге девојке имале су сличну тактику.”
Каја: „Сваку трку одвеслале смо најбоље што смо могле.”
Андреа: „Грешака није било много; оно што се појавило, поправиле смо већ у наредној вожњи.”
Како мислите да ће овај успех утицати на вашу даљу каријеру и развој женског кајака у Србији?
Славица: „После овог резултата види се да смо вредне такмичарке и људи ће мало више обраћати пажњу на нас. Надамо се да ће наши успеси подстаћи друге девојке на рад и труд ради остваривања резултата.”
Жофи: „Ови резултати показују да треба улагати у женски кајак — да бисмо биле што боље и имале још боље резултате у будућности.”
Каја: „Верујемо да ће наш успех инспирисати млађе девојке да се баве кајаком и показати да жене у овом спорту могу да остваре врхунске резултате.”
Андреа: „Овај успех ће нам донети већу мотивацију и самопоуздање да наставимо с вредним тренинзима и такмичењима, а истовремено ће подићи видљивост женског кајака у Србији.”
Шта бисте поручиле девојкама које тек улазе у К4 500 м и сањају велике медаље?
Славица: „Биће пуно препрека и изазова, али не предајте се и не одустајте — на крају се све исплати.”
Жофи: „Треба квалитетно тренирати и дати све од себе; тај рад пре или касније даје резултат.”
Каја: „Верујте свом тиму и тренерима и не одустајте када наиђу на препреке.”
Андреа: „Само рад, труд и дисциплина доводе до медаља.”
Како усклађујете тренинге са школским обавезама и имате ли савет за организацију времена?
Славица: „Усклађивање тренинга и школе зависи од захтева школе. Ја сам у општој гимназији која ми дозвољава један тренинг дневно — трудим се да из сваког извучем максимум и да их не пропуштам. Што се учења тиче, проценим колико ми времена треба и крећем на време, да касније не прескачем тренинг због учења.”
Жофи: „Пуно сам одсутна са часова због припрема и тренинга, али професори имају разумевања и касније ми дају прилику за одговарање.”
Каја: „Идем у Спортску гимназију, што ми олакшава усклађивање школских и спортских обавеза. Професори имају разумевања, али најважнија је добра организација.”
Андреа: „Планирам своје време унапред — правим распоред и трудим се да искористим сваки слободан тренутак за учење. Није лако, али уз дисциплину може.”
Наредне сезоне четверац ће веслати без Славице која прелази у млађе сениорке. Који је ваш следећи заједнички циљ?
Славица: „Следећи велики циљ су Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. До тада имамо још такмичења на којима се треба поново доказати. Надам се да ћу бити у прилици да се борим за одлазак на Игре у ЛА; да ли у овом или неком другом саставу — видећемо. Следеће сезоне нам се путеви разилазе. Ми смо тим и то смо показале. Верујем да ћемо заједно веслати на ОИ — ако не у ЛА, онда сигурно у Бризбејну 2032.”
Жофи: „Не знамо када ћемо опет веслати заједно јер Славица прелази у млађе сениорке, а нас три остајемо у јуниорској конкуренцији.”
Андреа и Каја: „Ипак, сан нам је исти — пласман на Олимпијске игре и представљање Србије на највећој светској сцени. Радимо вредно и фокусирано како бисмо оствариле ту прилику.”
