Кошаркаши Војводине елиминисани су у четвртфиналу АБА 2 лиге, пошто је Хелиос после „брејка“ у Новом Саду, славио и у Словенији 80:71 и са 2-0 у серији прошао даље. Као и прошле сезоне у Сарајеву, коштао их је веома слаб шут за три поена – тек 4/28 овај пут.
Прича о новосадском саставу заиста је вишеслојна и може да обухвати и срж проблема српске кошарке. Почев од страних играча и тога да се тренер Марко Димитријевић држао Анвара Гила свим силама. Човека коме је шут у најмању руку сумњив, поентерске способности сведене на минимум и некога коме заиста није место у екипи која циља АБА лигу.
До Демаркуса Стакија пројектованог првог организатора игре, који је четвртфиналну серију завршио са укупно 15 поена на две утакмице, уз шут из игре 4/16, до Џордана Сешна, центра коме је скок слабија страна, Александра Стоименова, који очигледно још није сазрео за овај ниво…
Закључно са проблемом подршке новосадске јавности и њене закаснеле енергије. Тако је, ваљда, и у свим осталим мањим срединама ван Београда. Признаје се само велики успех, све испод тога није вредно праћења.
И када се подвуче црта, резултат говори у свачије име – Гила, Стакија, Сешна и остале врло лако могли су да замене Цимбаљевић, Зотовић, Вековић и друга деца Војводине која чекају шансу. Епилог вероватно ни у том случају не би био освајање АБА 2 лиге, али би Новосађани бар добили енергију за будућност. Овако, нема ни резултата, нема ни Вошиних клинаца који стасавају кроз први тим. Изабрано је средње, најпопуларније, али најслабије решење. Ништа није добијено тим.
Црно на бело, Гил је утакмицу завршио са најлошијим плус/минус индексом – минус 13 имала је Војводина са њим на паркету. Црно на бело, Иван Цимбаљевић на терену није провео ни секунд, а слови за најталентованијег Вошиног клинца.
Све су то ствари о којима водећи у клубу треба да размишљају, када је реч о плановима за наредну сезону. Ова Војводина мора да сања велико, а водећи се оваквим путем, питање је да ли ће до тога и да дође.
Када је реч о самој утакмици, почетак није обећавао. Хелиос је искористио то што гости немају мобилну петорку која може да испрати нешто бржи ритам словеначког тима. Није то ни питање хитрости, колико је утисак био да Војводина једноставно нема снаге у ногама за тако нешто. И Хелиос је на крилима такве игре стекао двоцифрену предност и повео 14:4. Привиђао се црвено-белима сценарио из првог сусрета, када је Хелиос са 34:14 закључио уводни део.
Међутим, није дала Војводина да се деси исти епилог. Подигли су Новосађани ниво агресивности, серијом 14:1 на крилима одличног Милоша Милисављевића повели су плус шест и ствари су боље изгледале. Ипак, поново се дешава необјашњиви пад и Хелиос долази до даха. Као да Војводину неко једноставно искључи током утакмице, што су случајеви каквих је било много ове сезоне.
Домаћин је потом бивао све озбиљнији, а Војводина једноставно није знала како да одговори. Радио је Јон Долничар шта је хтео одбрани гостију и Хелиос је четврту деоницу чекао са плус седам (62:55). Нису црвено-бели успели да се врате. Офанзивно су изгледали хаотично, дефанзивно такође безидејно и на крају су посустали. Велики проблем за Димитријевића био је и то што није имао расположеног центра. Ни Сешн, ни Стајчић, ни Илић нису били на висини задатака, што је један од кључних разлога неубедљивог издања Војводине и неуспешног излета у овосезонској АБА 2 лиги.
Сада је остало такмичење у Кошаркашкој лиги Србије и шанса да тим са севера Србије упише још коју победу на том фронту. Колико год да их буде, неће одзвонити као прилично слабе партије у регионалном такмичењу, које је ипак било приоритет. Тако ће АБА лига бар још мало остати недосањани сан Новосађана.
В. М. П.
Хелиос – Војводина 80:71 (22:18, 19:22, 21:15, 18:16)
ДОМЖАЛЕ: Спортска дворана, гледалаца: 300, судије: Грацин, Пеић, Павичић.
ХЕЛИОС: Долничар 22, Дорси 6, Земљич 11, Лобода, Лазаревски 8, Стругер 4, Морано Махмутович 5, Лапајне 1, Маловчић 11 (11ск), Носакхаре, Сирц 12, Тршан.
ВОЈВОДИНА: Гил 5, Цимбаљевић, Љубичић (8ск), Сешн 10, Милисављевић 10, Стоименов 14, Зотовић, Стајчић 7, Кљајевић 12, Илић 7, Савановић, Стаки 6.
Извор: Дневник
