Fudbalska lopta skakuće kraj Tise više od jednog veka i malo je godina bilo da na terenu nije bilo igrača prezimena Milovanov.
Najpoznatije ime je, svakako, Sima, koji je vremenom postao centarhalf Vojvodine i reprezentacije Jugoslavije, a Bečejci se kunu u Milovana, poznatijeg kao „Šimpula“, koga vremešniji navijači pamte i tvrde da je najbolji igrač koji je igrao u dresu Bečeja.
Poslednji u nizu „Milovanaca“ je svakao dojučerašnji kapiten i golman OFK Bečej 1918 Isidor Milovanov. Kažemo dojučerašnji, jer je po završetku jesenje polusezone odlučio da napusti matični klub. Prava „bomba“ kraj Tise, jer se radi o najboljem igraču poslednjih godina.
– Od septembra radim u Akademiji Vojvodine kao trener golmana, preselio sam se u Novi Sad i to je presudilo da se rastanem sa matičnim klubom. Istini za volju, svemu je doprinela i nimalo zavidna situacija u klubu, koja je doprinela da izgubimo srpskoligaški status, a ni ove sezone na vojvođanskom „severu“ nam „ne cvetaju ruže –iskren je Isidor Milovanov.
Tako je razgovor sa kolegom Stefanom Barjaktarevim – Medom, koji radi u Akademiji Vojvodine, bio presudan da Isidor ostvari svoj san i radi kao trener mlađih golmana. E sad, znači li to da prekida igračku karijeru u 26. godini, što je za golmana prerano?
– Iskren da budem o tome još nisam razmišljao. Niko me nije zvao, a ja se ne nudim, nego sam posvećen radu sa mladim golmanima u Akademiji i to me ispunjava. Da li će stići neki poziv i privući me da nastavim sa branjenjem, ostaje da se vidi – nedorečen je popularni Iske.
Bila bi prava šteta da relativno mlad, ali vrlo iskusan, golman prekine igračku karijeru, koja traje čitavo punoletstvo.
– Ispada da je tako, jer sam počeo sa osam godina da treniram u Školi fudbala kraj Tise. Trener mi je bio Budimir Bašić, koji i danas radi sa decom u klubu. Prvo sam bio igrač i davao golove, potom stao na gol, vratio se davanju golova i od desete godine sam između stativa. Tome je najviše doprineo tada golman, a potom trener golmana i moj, Miša Andrić, koji je dolazio kad nas kući i bio mi je uzor. Igrom slučaja sam debitovao za najbolji tim sa 16 godina, jer su obojica seniora bili povređeni, i uknjižio dve utakmice. Kako je Bečej bio u usponu, tako sam i ja imao priliku da učim od iskusnijih. U tome mi je mnogo pomogao „jedinica“ Bečejaca u prvoligaškoj konkurenciji Marko Živkov, čija sam rezerva bio. Izvesno vreme sam se kalio u Vojvodini iz Bačkog Gradišta, što mi je pomoglo da steknem takmičarski ritam. Vratio sam se u Bečej i nastavio kao da nisam ni odlazio, jer mi je trener bio Miša Andrić. Šta će i kako dalje biti, ostaje da se vidi. Slažem se da je prerano da prekinem igračku karijeru, ali ako je tako suđeno… – zaključuje Isidor Milovanov.
Znaju treneri u Novom Sadu ko je i kakav golman Isidor Milovanov, jer je bio i jedinica amaterske reprezentacije Vojvodine. Da li će naći angažman, zavisi od toga hoće li se poklopiti sve kockice u vezi s njegovim radom u Vošinoj Akademiji i obaveze u, eventualnom, novom klubu.
Izvor: Dnevnik
