Američka skijašica Lindzi Von podvrgnuta je i četvrtoj operaciji noge u italijanskom Trevizu nakon stravičnog pada tokom spusta na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini.
Čuvena skijašica je na ZOI došla s pokidanim ligamentom, ali odlučna da se takmiči.
Oglasila se na instagram profilu nakon četvrte intevencije:
„Operacija je danas prošla odlično! Srećom, konačno ću moći da se vratim u SAD. Kada se vratim, podeliću sa vama više informacija i novosti o svojoj povredi… Ali do tada, dok ovde ležim u krevetu i razmišljam, imam nekoliko misli koje bih želela da podelim.
Pročitala sam mnogo poruka i komentara u kojima ljudi pišu da ih je ono što mi se dogodilo rastužilo. Molim vas, nemojte biti tužni. Empatiju, ljubav i podršku prihvatam otvorenog srca, ali ne i tugu ili sažaljenje. Volela bih da vam ovo, umesto toga, da snagu da nastavite da se borite, jer to je ono što ja radim i što ću nastaviti da radim. Uvek.
Kada se osvrnem na svoj pad, nisam stajala na startu nesvesna mogućih posledica. Znala sam šta radim. Odlučila sam da rizikujem. Svaki skijaš na tom startu preuzeo je isti rizik. Jer čak i ako ste najjača osoba na svetu, planina uvek drži karte u svojim rukama.
Bila sam spremna da rizikujem, da guram dalje i da se žrtvujem za nešto za šta sam znala da sam apsolutno sposobna da uradim.
Uvek ću radije rizikovati pad i dati sve od sebe, nego da ne skijam do svog maksimuma i da kasnije živim sa kajanjem. Nikada ne želim da pređem ciljnu liniju i kažem – Šta bi bilo kad bi bilo – I, da budem potpuno iskrena, u tom trenutku bila sam fizički jača nego mnogo puta ranije.
Sigurno jača nego kada sam 2019. završila karijeru i osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu. A mentalno… mentalno sam bila savršena.
Bistra, fokusirana, gladna uspeha, agresivna, a istovremeno potpuno smirena… baš onako kako sam vežbala prethodnih meseci, kada sam bila na pobedničkom postolju u svakom spustu ove sezone.
Dve pobede i vodeća pozicija u poretku… sve je to bio test koji me je pripremao za Olimpijske igre. Mentalno, bila sam spremnija nego ikada u životu.
Ali samo zato što sam bila spremna, to mi ništa nije garantovalo. U životu ništa nije zagarantovano. To je kocka jurenja snova — možeš da padneš, ali ako ne pokušaš, nikada nećeš znati.
Zato vas molim, nemojte biti tužni. Ova vožnja je vredela tog pada. Kada noću zatvorim oči, nemam kajanja i moja ljubav prema skijanju ostaje ista. I dalje se radujem trenutku kada ću ponovo stajati na vrhu planine. I hoću.“
Izvor : Dnevnik
