Vojvodina se plasirala u treće uzastopno finale Kupa Srbije, ali izdanjem protiv Grafičara nije opravdala pretpostavljenu razliku u klasi između kluba iz superligaškog vrha u odnosu na ekipu koja stiže iz doigravanja u plej-autu drugog stepena takmičenja.
Samo jedan Vukanovićev šut u okvir gola u prvom poluvremenu bio je dovoljan za Vošino rano vođstvo. U osmom minutu Ranđelović je „ukrao“ loptu Takeru na sredini terena i dodavanjem strelcu Vukanoviću upotpunio utisak o najboljem asistntu srpskog superligaškog takmičenja. Zahvaljujući pre svega kvalitetnim odgovorima na defanzivne zadatke supertalentovanog Stefana Gudelja na poziciji Grafičarevog centralnog beka, rezultat je do odmorta ostao nepromenjen. Međutim, takvom rezultatskom epilogu doprineli su i sami igrači gostujućeg tima koji nisu uspevali da izrazitu terensku inicijativu materijalizuju značajnijim kapitalom. Naročito je u nasrazmeri sa sopstvenom vrednošću, ali i zahtevima kolektiva iz vrha superligaške tabele bio Kokanović. Propustio je prilike u 16 i u 23. minutu, a bezličnom pojavom odavao je utisak nezainteresovanog učesnika polufinalnog meča.
U zbiru pokušaja Novosađana izdvojićemo i dve Ranđelovićževe prilike: u 38. minutu dočekao je volejom loptu iz Barosovog centaršuta s desne strane na suprotni rogalj šesnaesterca, ali je lopta završila u gol autu, da bi pet minuta kasnije stativa asistirala Grafičarevom golmanu Vojvodiću, nakon Ranđelovićevog šuta sa 18 metara, a odbijenu loptu Vukanović iz prve poslao iznad prečke. U međuvremenu, Gočmanac na golu Vojvodine ni jednom nije bio u poziciji da zauzima gard, s obzirom na to da su Suč i Crnomarković zatvorili sve prilaze njegovom golu. Izuzetak se zbio u 23. minutu kada se Taker i Damjanović nisu mogli da se dogovore na desetak metara od gol linije ko će za završi akciju, koju je ubacivanjem iz ugla započeo Vukojević.
Za razliku od prvog dela početak drugog šokirao je Novosađane. Ofanzivu Grafičara najavili su u prvim sekundama nastavka Nikolić i Damjanović šetnjom bez završnice kaznenim prostora Vojvodine, da bi u 48. minutu defanzivac Lazić, posle kornera koji je izveo Vukojević, a loptu do Lazića prosledio Damjanović, anulirao prednost favorizivanog gostujućeg tima.
Ravnopravnom igrom posle izjednačenja nastavljena je utakmca znatno kvalitetnijim sadržajem u odnosu na zbir dotadašnjih dešavanja na terenu. Seriju sopstvenih promašaja, nakon duplog pasa sa Vukanovićem, Kokanović je upotpunio u 57. minutu, u situaciji jedan na jedan sa golmanom Vojvodićem. Pet minuta potom kontranapad Grafičara i solo akciju po desnoj strani Vukojević je završio šutem iznad prečke.
U 64. minutu briljirao je Petar Sukačev. Tek što je ušao u igru, umesto neprimetnog Feliksa, pogotkom je završio akciju koju je započeo Vukanović, a strelcu loptu prosledio novom asistencijom Ranđelović. Sopstvenim angažmanom, svežinom i agresivnim pristupom igri Sukačev je potvrdio stav mnogih Vošinih pristalica da on zaslužuje znatno duži vremenski intervalu susretima novosadskog superligaša.
Do kraja vredelo bi da izdvojimo kolosalnu priliku nekadašnjeg igrača Vojvodine, ali sada u dresu Zvezdine filijale, Vukadinovića u 80. minutu. Marić ga je preciznim pasom pronašao između Nikolića i Suča, ali je u odsutnom trenutku iskusni fudbaler pogrešno procenio loptinu putanju za šut ka golu, tako da lopta završila pokraj stative.
Grafičar – Vojvodina 1:2 (0:1)
BEOGRAD: Stadion „Rajko Mitić“, gledalaca 600, sudija Milan Ilić (Ćuprija), strelci: Lazić u 48. minutu za Grafičar, a Vukanović u 8.i Sukačev u 64. minutu za Vojvodinu, žuti kartoni: Vukotić, Jevremović (Grafičar), Nikolić, Baros, Poletanović (Vojvodina).
GRAFIČAR: Vojvodić 6, Lakićević 6, Gudelj 7, Lazić 7, Vukotić 5 (Marić), Vasiljević 6, Nikolić 5,5 (Srnić), Ajdar 5 (Jevremović), Taker 5 (Vukadinović), Vukojević 6, Damjanović 6.
VOJVODINA: Damjanac 6, Nikolić 6, Suč 6,5, Crnomarković 6,5, Baros 6, Savićević 6 (Poletanović), Petrović 6,5, Ranđelović 7, Kokanović 5 (Vidosavljević), Feliks 5 (Sukačev 7,5), Vukanović 7 (Meri).
L. Bakmaz
Izvor: Dnevnik
