Почетком јула 2024. године, упркос интерсовању многих клубова с обе стране државне границе, Марко Величковић је из лучанске Младост, са педигреом српског омладинског репрезентативца, стигао у Војводину.
Беше то време када је Звездин директор Звездан Терзић најављивао да ће шампион, попут „српског Бајерна“, да привуче све младе талентоване играче у окружењу. Величковић је изабрао Нови Сад и Војводину. И уместо да буде једна од основних полуга у Вошином нападу, у две комплетне сезоне на терену је провео укупно 1.910 минута у 46 утакмица, или у просеку краће од једног полувремена по утакмици. Повреда га је избацила из такмичарског такта. Овог лета у тим се вратио на гостовању у Новом Пазару са 30 минута на терену покрај Јошанице.
– Ево ме после четири месеца одсуства и лечења повреде – уздахнуо је млади везиста. – Веровао сам да ће пауза бити краћа, али најважније је да су доктори рекли да је повреда прошлост и да могу да се пуним капацитетом посветим тренинзима. Маштао сам о томе из дана у дан. Истина, замишљао сам повратак мало другачије, на резултатски прихватљивији збир, али то је била Божја воља. Желео бих да захвалим људима који су били уз мене и сваког дана радили на мом повратку. Само ми знамо колико смо сати и напора одвојили, како бих се што пре вратио на терен. Лука Миљевић и Бојан Рашковић су ми се посветили максимално и неизмерно сам им захвалан на свему.
У мечу против Новог Пазара, Војводини је концентрација у завршници напада недостајала да реализује створене шансе. Између осталих и Величковић је у неколико наврата запретио.
– Тежак је то меч био – наставља Вњличковић. – Изгубили јесмо, али смо, надам се, сагласни да смо заслужили барем један бод, можда и више од тога. Имали смо посед, стварали смо шансе, али када шансе не искористе, противник то казни. Нарочито када је мотивисан као што је то Пазар био у сусрету с нама, после два узастопна пораза.
Упркос неочекивано лошем почетку сезоне, како у европским квалификацијама, тако и у нациконалном првенству, расположење у саставу новосадског суперлигаша на нивоу је шампионских амбиција. Колико такве амбиције имају покриће, најбоље ће да посведоче искушења која следе.
– Ништа тај пораз није променио што се наших амбиција тиче– самоуверно је тврдио повратник у Вошине редове. – Када је о Вошиним амбицијама реч онда можемо да говоримо једино о врху табеле и јуришу на трофеје и у првенству и у Купу. Трофеји су нам прошле године измакли, али верујем да ова екипа, боље рећи ова фудбалска породица, довољно је квалитетна да све пропусте надокнади и да се врати на победнички колосек.
У шестом колу Војводина на „Карађорђу“ дочекује тим панчевачког Железничара. Императив победе, како саговорник рече, неће утицати на расположење у колективу. Напротив, сваки појединац у екипи свестан је одговорности и жељан потврде да је гостовање у Пазару било само одраз тренутне слабости и привикавања на систем који намеће нови шеф Марко Савић, који није имао прилику да са тимом реализује припреме за актуелну сезону.
– Тешко је искушење пред нама – ценио је Величковић ситуацију, присећајући се прошлогодишњих резултата када Војводина у три такмичарске утакмице није успела да победи „дизелку“. – Познато је да Панчевци играју добар фудбал, имају одличног тренера, али ми гледамо себе и радимо на стварима које шеф тражи од нас. Из дана у дан све то изгледа боље и верујем да ћемо се у недељу радовати победи. Позвао бих навијаче да дођу у што већем броју и да буду наш 12. играч у том јако битном мечу за нас.
Утакмица са Железнилчарем на „Карађорђу“, у шестом првенственом колу, планирана је за недељу. Почеће у 21 час, а пренос је каналу Арена спорт 1.
Л. Бакмаз
Извор: Дневник
