U različitim proporcijama crvene i bele, minule fudbalske jeseni u Srbiji je u modi bilo pola belo, a pola crveno.
Dvostruka pobeda u susretima sa braniocem duple krune vredi mnogo više od šest bodova. Saglasni su u tome i fudbaleri i članovi Vošinog stručnog štaba, kao i članovi uprave, ali i navijači, bez obzira na njihove sporadične primedbe kada je reč o učinku na domaćem terenu. Dva boda kraći je Vošin zbir bodova u minulih 20 kola u odnosu nalanjski zbir bodova u 30 mečeva osnovnog dela prvenstva. Uprkos računici koja svedoči o „korako od sedam milja“, komentari idu iz jedne krajnosti u drugu.
– Vošina jesen, po meni, jako je uspešna – mišljenja je golman Dragan Rosić (29). – Istina, gubili smo neke bodove koje smo unapred knjižili. Mogli smo da budemo na korak bliže Partizanu i Zvezdi. Međutim, verujem da smo saglasni u oceni da smo kao ekipa rasli na tim gubicima. I sada, kada smo porasli, pauza… Šteta! Ali, vrlo je važno da smo samopouzdanje podigli do nivoa na kome je moguće planirati vedro proleće.
Pre beznalo dve godine Rosić je iz niškog Radničkog stigao u Vošinu bazu. Fantastičnim refleksima oduševljavao je posmatrače, moćnim paradama u odsutnim trenucima sačuvao je značajan zbir bodova na Vošinom kontu.
– Svaka pobeda jednako je vreda, ali i među pobedama ima onih kloje se duže pamte i prepričavaju – veli Vošin čuvar mreže. – Sada su to uspesi protiv Crvene zvezde, a ja lično i danas zatreperim kada se setim odbrane protiv Zvezde na Karađorđu u 99. minutu, kod našeg vođstva od 3:2! Tri dana kasnije obrukasmo se protiv IMT-a… Kad bih to mogao da zaboravim…
Standardni član mlade srpske reprezentacije Stefan Bukinac (20) jedini je odigrao sve utakmice, računajući i onu u Vršcu, u osmini finala Kupa Srbije.
– Mislim da smo igrom i rezultatima jesenas jasno svima stavili do znanja ko je i koliko vredi Vojvodina – ceni Bukinac. – Ne samo u odnosu na prethodnu sezonu, odavno naš sastav nije delovao tako moćno i homogeno, bez obzira da li igramo kod kuće ili u gostima. Ubeđen sam da načinom rada, na krilima stečenog samopouzdanja, možemo i do titule. Ja zaista verujem u takvu mogućnost.
Kurioziteta vredan podatak je taj da samo dva puta Bukinac nije bio starter. I oba puta Vojvodina je izgubila: protiv Partizana u Beogradu (0:1) i protiv IMT-a kod kuće (1:3).
– Ma nema to veze – nasmejao se mladi Vošin defanzivac, koji podjadnako uspešno odgovara i na napadačke izazove. – Meni su pobede protiv Crveze zveze obeležile polusezonu. Mi smo znali šta hoćemo i koliko možemo, drago mi je da smo u to uverili i one koji nam nisu verovali. Nema momenata koje bih želeo da zaboravim. I porazi su sastavni deo sporta, nekada dobro dođu da nas otrezne. Ako baš moram, izdvojio bih onu katastrofu protiv IMT-a pred našim navijačima.
Vošin kapiten Njegoš Petrović (26), uoči gostovanja u Ivanjici, produžio je vernost klubu do juna 2028. godine.
– Sećam se prvog dana kada sam ovde došao, bio je to jedan od lepših dana u mom životu, a naši rezultati ove jeseni podsećaju me na taj dan kada sam i poželeo da budemo to što sada jesmo – rekao je Petrović. – Klub je napredovao, a i mi kao ekipa napredujemo iz dana u dan. Neprestano sam naglašavao da želim da uradim velike stvari sa Vojvodinom. Bože zdravlja da ću to i ostvariti do kraja ugovorne obaveze. Biće još utakmiva poput one sa Ajaksom u Amsterdamu.
Petrović je u dresu Vojvodine odigrao 82 utakmice i postigao 11 golova. Jesenas dva, oba na gostovanjima: kod Spartaka u Subotici i protiv svog matičnog kluba Crvene zvezde. Taj, po rezultat odlučujući gol na „Mitiću“ u Beogradu, svako Voši blizak označiće kao kapitenov najmomenat jesenas. Njegovu odluku da, uprkos izlivu emocija, pogodak ne proslavi na uobičajen način, upotpunio je ljudsku vrlinu velikog igrača.
Iz krajnosti u krajnost išle su ocene o učinku kenijskog reprezentativca Kolinsa Sičendžea (22) u ulozi Vošinog centralnog beka. Imponovale su njegova energija, borbenosr, radna navika i disciplina, kao i spremnost da, bez obzira na posledice u duelima, po svaku cenu maksimalno odgovorina postavljeni mu zadatak u igri.
– U dobrom smo momentu, samopouzdanje je na visokom nivou i sve izgleda pozitivno – veli Sičendže. – Cilj je da ostanemo u top tri u prvenstvu, ali i da iskoristimo priliku, ako bi se ukazala, da na tabeli razdvojimo Partizana i Crvenu zvezdu. Verujemo u to i radimo na tome, ali i da se plasiramo u finale Kupa, pa i da načinimo korak do trofeja.
Sičendže je pauzirao na tri utakmice: protiv Železničara i Napretka, zbog iskljućenja na utamicama sa Novim Pazarom i kragujevačkim Radničkim, a zbog četiri žuta kartona dodao je i pauzu u meču sa Spartakom. Nerado se seća tih momenata, ali je kao iz topa označio momenat koji je jesen pozlatio.
– Pobede protiv Zvezde puno su nam značile i puno nam znače, verujem da su je i navijači prihvatili kao nagradu za bezrezervnu podršku ove jeseni. To je, u svakom slučaju, dobar rezultat za ekipu, što i jeste najvažnije, ali dobra osnova našem samopouzdanju pred prolećna iskušenja.
Šta znači biti strelac u Vošinu korist, pa još prvencem koji je odlučio pobednika, suzama radosnicama potpisao je ofanzivni vezista Marko Mladenović (20) na gostovanju u Ivanjici. Čitava fudbalska jesen slila se u taj 67. minut igre na stadionu kraj Moravice.
– Prvi put sam zaplakao na terenu i ne stidim se toga – emotivno je Mladenović opisao trenutak koji se nezaboravlja. -Dok sam živ sećaću se tog momenta kada je lopta ušla. Da sam imao krila, poleteo bih nebu pod oblake. Posle dužeg vremena moji roditelji su bili na tribinama. Sve se nekako poklopilo, dosta je tu bilo elemenata koji su izazvali eksploziju moje radosti, ali i sreću naših navijača kojima sam zahvalan na podršci i na verovanju da možemo mnogo bolje nego lane, što ćemo i da potvrdimo u preostalom delu takmičenja.
Vošin strateg Miroslav Tanjga prozivku je zakao za 8. januar. Dva dana kasnije pripreme će realizovati na terenima u turskoj Antaliji, gde će odigrati i pet kontrolnih mečeva. Nastavak prvenstva započeće pokrajinskim derbijem u Bačkoj Topoli poslednjeg januaraslkog dana, a sastanak sa navijačima na Karađorđu najavljen je za 7. februar, kada u goste stiže lučanska Mladost.
L. Bakmaz
Izvor: Dnevnik
