Rukometaši Vojvodine nisu imali razloga za slavlje u Nišu.
U „Čairu“, na parketu rezervisanom za utakmice koje razdvajaju radost od gorčine, rukometaši Vojvodine su ostali korak iza trofeja, dok je Partizan u finalu Superkupa Srbije, koje je ujedno bilo i polufinale Svesrpskog kupa, pokazao više sigurnosti u završnici i zasluženo prošao dalje.
Novosađani su u derbi ušli sa teretom promena iz zimske pauze i skraćenom rotacijom, nasuprot rivalu koji je u nastavak sezone ušao kadrovski ojačan, razlika koja se u mečevima ovakvog uloga retko može sakriti.
U drugom polufinalu Svesrpskog kupa Sloga iz Doboja je savladala Leotar (27:24), pa će upravo tim iz Doboja, u sredu od 18 časova, biti rival Partizanu u borbi za trofej. Tako je niško veče dobilo širi okvir regionalnog rukometnog nadmetanja, u kojem se svaka lopta meri težinom istorije.
A istorija je i te kako bila prisutna. Vojvodina, rekordni osmostruki osvajač Superkupa, i Partizan, trostruki pobednik, nastavili su rivalstvo koje već godinama oblikuje vrh domaćeg rukometa. Sećanje neizbežno vraća na prethodni duel u Banjaluci, kada je u polufinalu Svesrpskog kupa slavila Vojvodina, dok je Partizan kasnije stigao do titule. Ovog puta uloge su zamenjene, i upravo u toj smeni snaga leži dodatna težina poraza za novosadski tim, koji je uprkos svemu ostavio utisak ekipe koja se ne odriče identiteta ni kada okolnosti nisu na njenoj strani.
Od prvog minuta bilo je jasno u kom pravcu ide utakmica. Partizan je ušao u meč agresivnije, čvršće i sa mnogo više energije u odbrani, nateravši Vojvodinu na greške iz kojih su Beograđani brzo izgradili prednost od četiri gola. Kotor je dirigovao tempom igre, dok je Crnoglavac bio neumoljiv sa linije sedam metara. U tim trenucima jedini oslonac Novosađana bio je golman Kosta Dizdar, koji je serijom odbrana držao svoj tim u igri.
Uprkos tome što je gotovo deset minuta igrala sa igračem manje, Vojvodina je uspela da se vrati na dva gola zaostatka, ponajviše zahvaljujući Vukašinu Vorkapiću koji je topio prednost rivala. Ipak, problemi u odbrani i igra na ivici dozvoljenog skupo su je koštali. Sudije nisu imale tolerancije, pa su isključenja počela da se gomilaju – već do 20. minuta odnos je bio 5:1 u kaznama na štetu Novosađana. Partizan je to znao da kazni, koristio svaku izgubljenu loptu i ponovo stekao opipljivu prednost.
Iako je Dizdar skinuo dva sedmerca, koncentracija Partizana nije padala. Crnoglavac je nastavio da pogađa iz igre, a čvrsta odbrana crno-belih donela je miran odlazak na odmor sa vođstvom.
U nastavku je razlika postajala sve veća. Partizan je pokazao više želje, motiva i hrabrosti, dok Vojvodina nije imala raspoloženog pojedinca koji bi mogao da promeni tok susreta. Delimično su se izdvajali Čabrilo i Vorkapić, ali je tim iz Novog Sada bio sputan i igrom rivala i velikim brojem isključenja (6 minuta Partizan – 16 minuta Vojvodina). Statistika penala dodatno oslikava odnos snaga – Partizanu je dosuđeno 11 sedmeraca, Vojvodini nijedan.
Kada je sredinom drugog poluvremena prednost Partizana porasla na deset golova, postalo je jasno da povratka nema. Vojvodina je ostala bez energije i rešenja, dok je Partizan rutinski priveo meč kraju, potvrdivši superiornost i zasluženo upisao ubedljivu pobedu.
Partizan – Vojvodina 34:23 (17:13)
NIŠ: Dvorana „Čair“, gledalaca: 1000, sudije Nenadić (Mladenovac) i Stefanović (Zemun), sedmerci: Partizan 11 (8), Vojvodina -, isključenja: Partizan 8, Vojvodina 16 minuta.
PARTIZAN: Crnoglavac 8 (4), Šotić, Ilie, Ivanov 4, Trnavac 1 (32 odbrane), Kotar 3, Zečević 1, Šijan 2, Mićić 4, Popović 1, Nikolić, Stanković 6 (4), Jevtić 1, Zorić (6 odbrana), Anđelković, Damjanović 3.
VOJVODINA: M. Draško, Vorkapić 5, Milić 2, Mileta, Vukovljak, Stankov 2, Saldacenka (1 odbrana), Pušica 1, Čabrilo 3, Rađenović, Srdanović 1, Nikolić 2, Enomoto 2 Predović 2, Dizdar (13 odbrana, 2 sedmerca), Jovanović 3.
Velike utakmice i velika očekivanja
Mečevi za trofeje uvek nose posebnu odgovornost, ne samo za igrače već i za kompletan rukometni ambijent. Srbija ima sudijske parove kojima evropska i svetska federacija redovno poveravaju delenje pravde na najvećim takmičenjima, pa čak i završnice pa se u stručnim krugovima često može čuti mišljenje da bi upravo ovakve utakmice trebalo da budu prirodna scena za najiskusnija imena domaćeg suđenja. Ne kao primedba na ishod u Nišu, niti kao umanjenje pobede Partizana, već kao podsećanje na standarde kojima domaći rukomet teži.
U sredu finala
U sredu je, od 15.30 časova, na programu finale Svesrpskog kupa za dame, a za trofej će se boriti Crvena zvezda i Borac iz Banja Luke, dok je od 18 časova na redu muško finale. U njemu će snage odmeriti Sloga i Partizan.
Izvor: Dnevnik
