Најважније екипно такмичење је пред нама – Шаховска Олимпијада! У Будимпешти ће се од 10. до 23. септембра, надметати најбоље репрезентације планете, а наша мушка сениорска селекција на ово такмичење иде као актуелни првак Европе!
Мушки национални тим ће наступати у идентичном саставу као и на споменутом Европском првенству у Црној Гори, на којем је Маркуш освојио и бронзану медаљу за појединачни успех: велемајстори Александр Предке, Алексеј Сарана, Александар Инђић, Велимир Ивић и Роберт Маркуш. Женска репрезентација ће наступати у опробаном саставу: интермајстор Теодора Ињац, женски велемајстори Марина Гајчин, Тијана Мандура и Јована Ерић, те женски интермајстор Адела Великић. На стартој листи су наши момци 16. носиоци, а даме 19.
Пред пут на најважније планетарно такмичење разговарали смо са најискуснијим чланом наше екипе – ВМ Робертом Маркушем (40). Популарни Роби је на претходној Олимпијади у индијском граду Ченају био близу појединачне медаље на трећој табли.
Шта нам можете рећи о вашим шаховским почецима? Од кога сте научили древну игру?
– Мој отац је играо дописни шах, од њега сам научио правила игре. Мој први тренер је био ФИДЕ мајстор Јован Гелета из Сенте. У његову шаховску школу сам ишао четири године, а и индивидуално је радио са мном.
Како сте одлучили вам шах буде професионални позив?
– Први пут сам помислио на то кад сам постао интернационални мајстор, али тек после освојене велемајсторске титуле сам почео да живим од играња шаха.
Били сте дугогодишњи члан Новосадског шах клуба, са којим сте забележили задивљујуће резултате. Како је дошло до те сарадње?
– Од 2023 сам члан Шаховског клуба Рума. За НШК сам играо од 2005. до 2022. године, изузевши једну годину, 2016. када сам играо за Свети Николај Српски из Ваљева. Давно је било, али чини ми се да сам преко мог пријатеља и колеге велемајстора Александра Ковачевића, са којим сам играо на Олимпијади у Шпанији, дошао у НШК. Не волим да мењам клубове, а што се тиче НШК-а, све је било у реду, руководиоци клуба су дивни људи, воле шах и професионално су водили екипу.
Шта вам је шах донео у животу, а шта сте морали да жртвујете зарад њега?
– Помоћу шаха сам доста путовао, и на тај начин упознао различите културе и менталитете. Научио сам да без напорног рада нема успеха. Човек треба да буде критичан и према себи, да признаје своје грешке и да покуша да их исправи. Како сам у шаху пажљив и планирам дугорочно унапред, тако исто и у животу. Морао сам жртвовати безбрижно дечје доба. Док су се остала деца играла на улици, ја сам седео за шаховском таблом анализирајући шаховске партије. Такође, док су се други средњошколци, младићи, срећно забављали, ја сам играо разне турнире.
Које методологије тренирања примењујете док тренирате за турнире?
– Највише гледам теорију, решавам тактику, мало вежбам завршнице и, понекад, радим са пријатељима велемајсторима.
Српски сте шахиста са највећим постигнутим ФИДЕ рејтингом од како Србија игра под тим именом – 2673. Како сте у томе успели?
– У том периоду сам играо најстабилније, ретко сам губио. Са друге стране, био сам јако ефикасан са играчима до 2500 рејтинг поена.
На Олимпијаду у Будимпешти идете као европски прваци, али она је за Вас посебна јер ћете изједначити и рекорд велемајстора Ивана Иванишевића, сада директора националног тима, по броју наступа на најпрестижнијем шаховском такмичењу. Са каквим тимским, али и појединачним очекивањима, идете у Мађарску?
– Изједначићу само ако рачунамо наступе од 2007. године, од кад Србија наступа самостално на тим такмичењима. Иванишевић је почео доста раније да игра за репрезентацију. Сигурно нас нико неће потценити. Тешко је прогнозирати, покушаћемо да играмо стабилно, да не губимо партије и на крају ћемо видети за шта ће то бити довољно.
Након Олимпијаде следе Прва лига Србије, па Куп шампиона. Да ли имате планове након ових такмичења?
– После кратке паузе почињу разне лиге које се играју викендима. Играћу немачку, мађарску и аустријску лигу.
Стефан Костић
