Košarkaški klub Selekta specifičan je po mnogo čemu. Uslovno rečeno, ovaj “mali” novosadski kolektiv iz godine u godinu oduševljava zbog načina na koji pristupa gradskom sportu. Izdvaja se po tome što je fokusiran na humanitarni rad, što je ono što ga krasi već gotovo dve decenije. Selena Pavlović Nestorović nalazi se na čelu tog, grubo rečeno, projekta, a tačnije rečeno, poduhvata, o kojem treba više da se priča. Decembra protekle godine održan je 19. put zaredom humanitarni turnir “Igram za drugara”,posvećen deci iz SOS Dečijeg sela iz Sremske Kamenice. O svemu tome Selena je govorila za “Dnevnik”.
– Ove godine obeležavamo 20 godina našeg tradicionalnog humanitarnog turnira. Okolnosti u takve da se klub finansira isključivo iz članarina i eventualno manje podrške Gradske uprave za sport na godišnjem nivou. Kao i svake godine, turnir je protekao u lepom duhu zajedništva i sporta. Ove godine su nam se priključili i nekadašnji članovi seniorske selekcije, koja je nekada imala ekipu u Drugoj srpskoj ligi. Njihov odziv i doprinos dali su posebnu težinu i emociju ovom događaju – istakla je Selena.
Finansijska moć, ili brojnost, ne sme da bude parameter za to koliko je određeni kolektiv značajan. To je jasno na primeru Selekte.
– Iako smo mali klub sa relativno malim brojem članova, svake godine organizujemo dva turnira. Prvi je već prepoznatljiv humanitarni turnir „Igram za drugara“, a drugi je Memorijalni turnir „Milutin Luta Pavlović“, koji će ove godine biti organizovan po četvrti put. Upravo ti događaji predstavljaju ono po čemu je naš klub prepoznatljiv – humanitarni rad, empatija prema deci bez roditeljskog staranja i duboko poštovanje prema čoveku koji je zadužio novosadsku i srpsku košarku.
U svemu tome, pogotovo kada je reč o deci koja imaju ideju da se ostvare kroz košarku u Novom Sadu, dolaze i brojni izazovi.
– Najveći izazovi sa kojima se suočavamo, kao i mnogi drugi klubovi, jesu izazovi savremenog vremena. Deca i njihov razvoj, kao i preambiciozni roditelji koji često imaju velika očekivanja – jer danas bi svi da budu Jokić ili Đoković – predstavljaju ozbiljan izazov. Potrebno je pronaći balans između trenera, dece, uprave kluba i roditelja.
To je tek jedan par rukava…
– Drugi veliki izazov je smanjen broj članova, kao i visoki troškovi zakupa sala. Treniramo isključivo u Sportskom centru „Duga“, koji je privatna hala, što automatski znači i veće troškove zakupa. Uprkos svemu, trudimo se da istrajemo u svojoj misiji – da kroz sport vaspitavamo decu, razvijamo prave vrednosti i negujemo humanost, jer to je ono što naš klub suštinski predstavlja – zaključila je Selena Pavlović Nestorović.
V. M. Petrović
Projekat „Mali klubovi, veliki snovi – srce amaterskog i školskog sporta u Novom Sadu“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
