За таблом било 26 учесника
Људи кажу да човек умире само ако га други људи забораве, па је тако и једна од најбољих шахисткиња у историји Вршца, мајсторски кандидат Јелена Стојановић, пре шест година отишла у бесмртност.
Пет година након првог одржан је и Други меморијал Јелене Стојановић, овога пута у просторијама Шах клуба Прогресул у Влајковцу. Меморијал је одигран у недељу, 8. септембра, а окупило се 26 шахиста и шахисткиња. Они су одиграли турнир у убрзаном шаху и евоцирали успомене или чули нешто о чланици златне вршачке генерације, која се, састављена искључиво од шахисткиња из Вршца, пласирала у Прву женску лигу Србије, наступајући за локални Шах клуб „Бора Костић”.
Такмичење је отворио Јеленин тренер, ФИДЕ мајстор Милорад Капелан, који је сажето описао Јеленин живот и шаховске успехе. Он је истакао, у изјави за „Дневник”, да је Јелена имала истанчан осећај за лепоту, што јој је сигурно помогло да постане одлична шахисткиња.
Као кустос историчар уметности, Јелена је ценила и препознавала лепоту како у сликама, тако и у људима. Такође, она је једна од ретких девојака која је играла и за мушку екипу ШК „Бора Костић”. Меморијалу је присуствовало много њених пријатеља из Вршца и околине, као и њена породица.
Јеленина старија сестра, такође одлична шахисткиња и тренер, мајсторски кандидат Марија Стојановић, изјавила је за „Дневник” да су њих две увек путовале, тренирале и играле турнире заједно.
Једна од Јелениних најбољих пријатељица, мајсторски кандидат Ива Узелац, присетила се и њеног стила игре:
– Јелена је била рационална, присебна, са обе ноге на земљи, свесна себе и света. Мислим да јој је због тога шах „легао“. Она му је приступала готово научно и то се видело у свим аспектима игре. Играла је једнаку позицију до саме завршнице, стицала минималну предност и тако добијала партије. Често је остајала и последња у сали, борећи се до крајњих могућности.
Организатор је обезбедио одговарајуће медаље за освајаче прва три места, као и велики пехар за победника турнира. Меморијал се играо по ФИДЕ правилима за убрзани шах и рејтинговао се. Иако резултат није важан, истаћи ћемо да је освајач првог места, апсолутно заслужено, био ФИДЕ мајстор из Вршца Слободан Мунижаба.
Популарни Муња није претрпео ниједан пораз и освојио је шест поена из седам кола! Друго место и сребрна медаља су припали мајсторском кандидату Петру Стајићу из Вршца, који је имао само пола поена мање. Стајић је имао нешто боље додатне критеријуме од трећепласираног мајсторског кандидата Себастиана Котрле из Влајковца, који је такође освојио 5,5 поена.
За фер и коректну борбу на турниру побринуо се секретар клуба домаћина, национални арбитар Стефан Котрла, који је истакао да одавно није судио турнир у лежернијој и срдачнијој атмосфери.
На крају преносимо стихове које је својој сестри Јелени посветила најмлађа од сестара Стојановић, Анђелија, дипломирани професор музичке културе:
2190 удаха
Због мириса липе, осмеха милог, и погледа најлепшег не желим немире, али промакну и десе се… А тада када повређеност завлада душом, не треба горчина да има значај наспрам ушушканости и спокоја који не сме да се ремети већ благодарити дару благослова најдубљег мира, моје срне која није отишла него је само променила адресу. Знам да растанци припадају нижеразредно образованим људима, не по папиру звања него по духу и немају вечности у циљу већ само живот. Зато је много боље да ћутим, јер знам ја колико мој споменар вреди и каквим пером је исписан!
