У ноћи коју је хет-триком обележио Александар Митровић и против Андоре 100. пут обукао дрес са најдражим грбом, историја је исписана и на клупи најбољег државног тима!
Драган Стојковић постао је селектор са највише утакмица у историји нашег фудбала! И то од 1920. године и првог меча који је наша репрезентација одиграла, против Чехословачке у Антверпену. Од 24. марта 2021. године и првог меча са Републиком Ирском у квалификацијама за Првенство света у Катару до 10. јуна 2025. године и дуела са Андором у Лесковцу, Драган Стојковић је предводио Орлове 52 пута и тако надмашио легендарног Ивицу Осима (51) по броју утакмица на клупи државног тима.
Драган Стојковић је у 52 утакмице, остварио 25 победа и тако се примакао Осиму који има две победе више, односно Сантрачу са биланском од 26 победа. Пикси је забележио још 14 ремија и 13 пораза уз гол разлику 86:56 а Ивица Осим за 51 утакмицу има скор 27 победа, 10 ремија и 14 пораза. Следећи на листи је Слободан Сантрач са билансом 43 утакмице, 26 победа, 10 ремија и седам пораза. Подсећања ради, Драган Стојковић је власник још једног рекорда – једини је у историји српског фудбала који је уписао наступ на Светском и Европском првенству као играч и селектор!
Стојковић је у дресу Југославије 1990. године на Светском првенству у Верони постигао оба гола за свој тим у победи против Шпаније од 2:1. Селектор Југославије је тада био Ивица Осим.
– Наравно да у том тренутку нисам размишљао да бих икада у животу могао да будем селектор своје земље. Живот је чудан, чини нас другачијим и доноси нам изазове које нисмо очекивали. Стицајем околности бавим се тренерским послом већ 17 година, а последње четири године седим на клупи државног тима и пресрећан сам што представљам Србију у тој одговорној, али пре свега привилегованој улози. Е сад, да ћу надмашити Осимов рекорд, нисам могао да замислим ни у најлуђим сновима. Далеко од тога да сам бројао утакмице – рекао је Стојковић, пренео је ФСС.
Он је истакао да му прија податак да је постао селектор са највише утакмица у историји српског фудбала.
– На крају крајева, бројеви су егзактни и не могу да лажу. Свакако да ми годи. Трудићу се и даље да заједно са својим играчима доприносим јачању угледа српске репрезентације на међународном нивоу. Нема веће радости и лепше сатисфакције за једног селектора од пласмана на велико такмичење. Сада желимо корак даље. Да направимо нешто велико. Хоћемо резултат који ће заувек остати уписан у аналима српског репрезентативног фудбала – додао је селектор Србије.
Стојковић се осврнуо на информацију да га је током играчке каријере пратио глас да је омиљен играч Ивице Осима.
– Не бежим од тога, чак верујем да је заиста било тако, мада он то никада не би признао. Имали смо сличан карактер, волео је играче с победничким менталитетом. Све сам умео да вратим играма, головима, залагањем и професионалним односoм на тренизнима и утакмицама. Никада нисам покушао да злоупотребим те привилегије и да радим ствари због којих би Швабо касније имао проблема. Много сам га ценио као стручњака, јер сам тек код њега почео да схватам неке детаље о тактици. Зона, систем, захтеви игре… Осим је знао посао и фантастично је умео да избалансира тим. Није добро кад имаш десет зналаца на терену. Мора неко и да трчи – рекао је Стојковић.
Он је признао да га вежу лепе успомене за Осима.
– Често ме питају за прославу првог гола против Шпаније. То је била моја подршка човеку који је тих дана био на страшном удару јавности. Видело се да имамо штофа и да смо кадри за велики резултат. Међутим, Осима су нападали са свих страна. Трпео је ниске ударце, а кап која је прелила чашу догодила се вече пре меча у Верони. Написали су да је попио 11 флаша вискија. Био је страшно утучен, клонуо духом, психички разорен. Цео свет му се смучио. Рекао ми је: ‘Све могу да разумем, ја сам човек широких схватања и отвореног срца, али ово је превршило сваку меру’. Загрљај код гола је најмање што сам могао да учиним да га бар мало орасположим – рекао је Стојковић.
Фудбалери Србије ће наредни меч у квалификацијама за СП 2026. одиграти 6. септембра против Летоније у Риги.
