Први човек Кошаркашког савеза Србије, Небојша Човић, дао је интервју за портал „BHbasket“ где је без длаке на језику говорио о бројним занимљивим темама.
За почетак, истакао је да се не каје што је помогао Црвеној звезди када је била у безизлазној ситуацији.
– А не, ја нисам човек који се каје, једино се кајем када исповедам грехе. Јер ми смо сви грешници, мање или више. Али кад видим понашање појединаца из Звезде које сам довео и извукао, да не кажем одакле… Одакле, не само из теретана него и шире, и из горих средина. Онда ми понеки пут буде криво, па кажем – па шта је нама требало то? ФМП је био један од најјачих концепата за формирање младих играча. Ми смо све то жртвовали да бисмо спасили Црвену звезду. И мени тога није жао. Мени је била привилегија да будем председник кошаркашког клуба Црвена звезда и да будем две године потпредседник фудбалског клуба кад је њему било тешко и кад смо морали да успоставимо финансијски ред и дисциплину, и успели смо у томе. И онда сам ја отишао даље, други људи су наставили да раде. Што се тиче кошаркашког клуба, да вам кажем, он готово да није ни постојао кад сам дошао. Није био ни пласиран за регионалну лигу за сезону 2011/12, Јадранску лигу како се тада звала, али гурали смо сви заједно. Поносан сам на то шта смо урадили за 13 и по година. Освојили смо 26 трофеја. Ево нека буде 25 и по, ја сам отишао у децембру 2024. године, а Куп је освојен почетком фебруара 2025. Па нека то буде то.
Затим се осврнуо на некадашњи буџет Звезде.
– Када смо 2016. године играли плеј-оф Евролиге против ЦСКА, наш буџет је био 7.148.000 евра, а од државе смо у тој сезони имали свега 18 одсто помоћи. Помоћ државе се повећавала у периоду короне на 40 одсто, па после короне на 60 одсто у неким годинама. Мислим да смо створили један стабилан клуб. Људи који су дошли после мене нека наставе то да раде. Оно што никада нисам волео, то је прикривање истине, а истина је да смо прошли јако тешко време и направили резултат. А сад од њих иду приче: „Од њих је почело све“. И оно што је најгоре, дозволили су себи да гласају против свог дојучерашњег председника у договору са Грујинима. И по питању Статута, и по питању нашег предлога да се формира професионална Лига Србије. То није лично мој предлог. То је предлог Пешића, Крстића и мене. И мислим да је то најбољи предлог. Наравно, он има у себи ствари које могу да се реше и да се допуне. Но, ја не падам на „величине“: Звезда, Партизан и тако даље. Ја поштујем Звезду, навијам за Звезду, није никакав проблем. Али то не значи да ћу толерисати неке ствари које немају везе с истином. Конкретно, успео сам у том периоду да формирам око 20 тренера. Чак смо појединце који су били анонимуси афирмисали као тренере – на пример Алимпијевића, за кога мислим да је изузетан тренер. Видим да се у овој нашој јавности сада многи, не знам како да их назовем, сладе што је изгубио у финалу Еврокупа што је жалосно. И то одмах везују за наводну репрезентацију. Али ево и тај Милан Томић, он никада није био тренер до Звезде…
Натавио је потом о Милану Томићу.
– То што је Томић рекао, ја то разумем, он мора да говори неке ствари, избори своју позицију и оправда велику накнаду. Морам да истакнем да смо направили изузетну комуникацију са Евролигом и Ђордијем Бертомеуом, као и осталим каснијим структурама. Моје идеје су примењене за јуниорски турнир Евролиге. Знате да је ФМП био домаћин групе у Београду, ми смо то пренели на Звезду и дали име по несрећно страдалом навијачу у Истанбулу. Звезда је увек била поштован клуб; да није била, не би дошла до лиценце коју смо ми изборили много раније него што је дошла ова управа. Ништа то није моје власништво, али је ружно да се људи тако лицемерно понашају. Тај Милан Томић, који је био анониман тренер, имао је прилику да ради са мном. Добијао је велику помоћ да оствари резултат, а чим није послушао и када је кренуо са погрешним скаутингом, сам се покупио и отишао. Чуо сам неке његове приче, али њему на част. Драго ми је да је направио резултат са Звездом и оправдао новац када је био тренер. Коректно је отишао након пораза од Крке и наплатио је новац само за период који је провео у Звезди. У том периоду је имао среће да проигра један сјајан плејмејкер, баш кажем сјајан, који више не игра кошарку, а зове се Филип Човић. Никада нећу заборавити каква је била полуфинална серија са Партизаном са значајном предношћу, а након тога је побеђена Будућност са 3:2, уз кош-разлику од плус 100 у три утакмице на домаћем терену. Остало нека Томић објашњава, то мени више није интересантно. Можда, знајући његове послове у претходним клубовима, Звезда је ове године имала боље суђење него раније. Али, с обзиром на буџет клуба, да ли је плеј-ин успех Звезде? Не мислим да је то успех са овим буџетом. Притом, ту не мислим на Дрчелића, човек није из кошарке. Ту мислим на Немању Васиљевића, тај највише мути воду у Звезди, а мислим и на Томића у стручном смислу.
Дотакао се и резултата Црвене звезде у Евролиги ове сезоне.
– Звезда је морала да буде међу првих шест екипа. Направљене су грешке са Сферопулосом када је уговор потписан исхитрено; требало је сачекати јун 2025. године и видети да ли су циљеви остварени. Знате, у септембру 2024. године, за шта постоји документација и записници, на Скупштини сам јасно поставио циљеве. Пласман у Евролиги између 4. и 6. места (док смо одлучили да јавно причамо о плеј-ину да се играчи не оптерећују). Одбрана Купа Кораћа, одбрана АБА лиге, одбрана домаћег првенства. Ми смо у сезони 2023/24 освојили триплу круну. Та њихова прича о олаком освајању Евролиге служила је да се запале симпатизери. Али ако то не урадимо, где је ту одговорност? Прича како играчи сада долазе у Звезду јер је клуб добио на угледу, јер је добио аутобус или теретану… Па то су све пројекти зацртани у моје време, а Дрчелић их је спровео јер му је то било задужење као председнику УО. Од четири циља остварили су само један, Куп Кораћа, а клуб је доживео пад после тога, баш као и прошле сезоне. Звезда је ту, али на десетом месту. Направљен је огроман притисак изјавама о одласку на Фајнал-фор. Мислим да се то тако не ради, то је наивно, да не кажем и горе. То ствара непотребно оптерећење на свим нивоима.
Говорио је и о Саши Обрадовићу, али и изостанку Огњена Добрића са меча одлуке у Барселони.
– Да вам кажем, ја њих све познајем. Са свим тим људима сам радио. Кардинална грешка је направљена од стране Немање Васиљевића, који је успео да побуни људе и дестабилизује Сферопулоса причом како га бојкотују домаћи играчи, што је била потпуна лаж. Звездин концепт и кључна снага увек су били домаћи играчи на које се надограђивало неколико странаца, и то је функционисало. Звезда никада није имала оволико странаца, нити оволики буџет. Међутим, поведена је кампања против домаћих играча. Прво, Теодосић је требало да буде спортски директор. Друго, пуштен је низ воду Недовић на врло необичан начин: потпишете уговор на две године, а десет дана касније, после пораза од Спартака, кажете да то не важи. То је неозбиљно и неодговорно. Затим су пуштени низ воду Митровић, Лазић и Гиедраитис, који је отишао у други клуб док му Звезда и даље плаћа део уговора. Исто се ради са Митровићем и Недовићем. Разјурени су домаћи играчи. Стицајем околности остали су Добрић и Давидовац. Несрећни Плавшић је враћен, па опет лансиран даље. Јаго, који је много дао Звезди, био је жртва смишљене кампање, чак и менаџерске. Ради се о поштеном играчу. Наравно, увек се може више, али најлакше је писати коментаре из фотеље; тада сви најбоље играју кошарку. Таквих лузера имате колико год хоћете. Све је урађено стихијски, без плана, као нека контра мени. Ми смо имали јасне циљеве дефинисане на Скупштинама у септембру и децембру 2024. године. Био је јасан однос према АБА лиги, КЛС и вечитом ривалу Партизану. Верујте ми, то се променило преко ноћи. Реците ми само, да ли је нормално да мојој супрузи, ни кривој ни дужној, скандирају гадости, а да моји тадашњи чланови управе иду и љубе се са људима који наручују те песмице? Клуб се уопште није огласио. Супруга је болесна више од годину дана, имамо велике муке, али нико од њих није реаговао. Нико.
Затим је у даху наставио.
– Нисмо ми врећа за ударање, нити ћу дозволити да то будемо. Вратићу све, јер за све што причам имам документацију. Немојмо се варати. Сада наручују коментаре: „Па шта, и у Човићево време је држава давала паре“. Да, давала је и то није проблем. И велико хвала на томе. Кад кажем држава, хвала директно Александру Вучићу, јер је он својим ауторитетом омогућио да сви добијемо та средства. Волели га или не, то је истина. Партизана и Црвене звезде на овом нивоу конкурентности у Евролиги не би било да није њега. Зашто та средства немају Цибона, Босна или Сплит, три бивша првака Европе? Говорим ово часно и поштено. Живимо у времену опасних манипулација и дискредитација. Нисам ја крив што сам учио школе и што сам прошао све и свашта. Мене треба искористити док сам спреман да пренесем знање и искуство, а не пљувати ме. Један од познатих новинара је писао колумне против мене, морао је то да ради као услугу да би му се отписали коцкарски дугови.
Није се ту зауставио, већ је одговорио на питање да ли очекује дијалог или конфликт са Кошаркаком лигом Србије и клубовима.
– Од почетка нисам за конфликт. Изгледа да имамо посла са људима који имају личне интересе, а не кошаркашке интересе у Србији. Против нас се води, односно директно против мене, кампања већ неколико месеци, а ја нисам од људи који попуштају, без обзира на то ко се на који ауторитет позива. И не бих то причао вама да се у тој кампањи не ради о особи коју ви у Босни и Херцеговини добро познајете. То је једна велика несрећа која је дошла у Србију, а то је госпођица Маја Костовић, која се увезала са још једном госпођицом, са једног сајта, и оне су очигледно у тој „БГ варијанти“. Не знам да ли знате шта значи то БГ? Одговор је: браћа Грујин. Саме су себе тако прозвале. Како је неко видео на једном од њихових аутомобила има ознаку града па број, па БГ. Кад су људи питали шта значи ово друго БГ, каже: „Браћа Грујин“. Иначе, то су врло познати људи у српској кошарци по својим „достигнућима“. Немам ја никакав сукоб на релацији са Грујином, али док сам у КСС мора да постоји ред, а не манипулације и махинације. У томе је проблем“
Дотакао се и спорног уговора.
– Тај уговор из 2011. године никада није усвојен на било ком Управном одбору Кошаркашког савеза. То је у стварности била 2011. година, председник Савеза је био Капичић, а ја сам био члан Управног одбора. Ми смо све то ставили са стране, проучили сва ова документа, видели сте. Помагао сам Драгану, сада покојном, у том периоду. Тада смо имали на дневном реду једне од седница тај уговор, закључак УО је био да се уговор мора кориговати и ускладити, што никада није урађено. Тај уговор је потписао господин Зоран Гавриловић, који је у то време био вршилац дужности генералног секретара. Значи, питање је да ли је он био овлашћен или није, али добро. Тако је како је, по том уговору се радило, ево видите, 15 или 16 година. И ми ништа друго не предлажемо, дали смо предлог уговора у којем има тачака о којима се може дискутовати, да се прича, јер ми смо по Закону о спорту из 2016. године једини овлашћени за национална првенства када је кошарка у питању, као и други национални савези у њиховим спортовима. Не постоји могућност да ми некоме трајно пренесемо та овлашћења, што је јако важно. Постојећи уговор никада није усклађен са Законом о спорту. Многи су то покушавали, али су наилазили на зид, прича о неким нивоима и тако даље. Видећемо шта ће бити.
Говорио је и о личној дискредитацији.
– Али још нешто морам да кажем, проблематика је у томе да када ви некоме поверите нешто да ради за ваш рачун и у ваше име, у овом случају Кошаркашку лигу Србије, онда ви тиме стичете право да с времена на време од тога коме сте то поверили добијете извештај. И да с времена на време проверите како он то ради. То се у овом случају није догађало, него је одмах кренула дискредитација, и то моја. Та дискредитација долази од ове две даме за које не знам шта лече кроз своје фрустрације. Но, њихова мишљења и наручена писанија ме не дотичу јер су небитна. Имали смо и Скупштину и приче око Статута где је Кошаркашки савез Србије требало да се постави као „Савез савеза“. Као, регионални савези су ти који су оснивачи Кошаркашког савеза Србије. Е па нису! Оснивачи Кошаркашког савеза Србије су клубови. И не можете мицати ниједан клуб из оснивачких права. Али они су пробали све то тако. Па кад су све то урадили и на Скупштини 25. децембра 2025. године донели неких 20 и кусур тачака, све је то пало на суду. Да би ове даме онда смислиле како сам ја „себе тужио“ и тако даље. Значи, илузорно је, верујте ми, њих коментарисати. То је срамота, њихова брука и срамота. Мислим да те госпођице нећу ни помињати више. И оне се сад исто петљају у ово, пишу текстове који се баве нама. Али то су неистине, то су лажи. Лажима се не треба више бавити и губити време. Мислим да смо били потпуно јасни у допису. Потпуно смо расположени да седнемо да причамо и да се у интересу кошарке у Србији договарамо.
А за крај и о личном односу са Звездом и Партизаном у овом тренутку.
– Да, ту су бројни покушаји да балансирају са Звездом и Партизаном. Знате моје специфичне односе са Партизаном док сам био председник Звезде. Некако су, неким чудом, постали „специфични“ моји односи и са Звездом. Па су се сад они повезали. Сад су они као јако добри. Јер, сад је „фини однос“ као између Звезде и Партизана, под наводницима, чим нема Човића. То је једна класична, перверзна прича са ортодоксним, одвратним, дисквалификујућим манипулацијама заснованим на лажима. Но, ми очигледно живимо у таквом времену. Баш глобално, да не кажем светски или белосветски – закључио је први део интервјуа за БХбаскет Небојша Човић.
Извор: Дневник
