На Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ у овој години урађене су три трансплантације срца.
Нови живот недавно је добио и један од најбољих фудбалера бивше Југославије Милош Шестић (68), који је каријеру имао у земљи и иностранству.
Шестић је већ дужи низ година био пацијент овог Института. Због исцрпљених могућности даљег лечења његовог срца, једино оптимално решење било је трансплантација срца. Њему је срце трансплантирано почетком овог месеца, а фудбалска легенда сада броји дана до отпуста кући.
У болничкој соби гледа утакмице
– Добро се осећам, слушам лекаре. Сада је све у реду, прошло је оно најгоре – прича за РТС Милош Шестић док на ТВ-у у његовој болничкој соби иде утакмица Интер – Лацио.
Све утакмице, каже, гледа. Иако страха на терену док дрибла лопту никада није било, пред трансплантацију се, признаје, ипак уплашио.
– Јесам се уплашио, али на крају се све добро завршило. Радо бих кући, али то све зависи од доктора, директора – рекао је Шестић.
Шестић најстарији прималац срца у Србији
Како каже проф. др Милован Бојић, директорка Института „Дедиње“ ово је био један врло захтеван изазов, граничан у сваком погледу.
– Ја сам заиста поносан на мој тим, на челу са проф. Сашом Боровићем, др Драганом Кошевић, лекарима, медицинским сестрама, техничарима, анестезиолозима. Сви су дали свој максимум. Ово је био велики, велики изазов. И још једно дивљење професору Боровићу, како смо прихватили овај захтеван изазов, који је био граничан у сваком погледу, медицински, и кораке филигранске које предузимамо и даље, чинимо да ово успешно завршимо. Имамо апсолутну наду да ћемо ми Шестића отпратити кући, својој породици, Звездиним утакмицама и сви радимо предано на томе – рекао је проф. др Бојић за РТС.
Милош Шестић је, иначе, најстарији прималац срца у Србији тренутно, када се ради о трансплантацијама. Истовремено, и донор је био најстарији досад.
Ускоро ћемо га видети на бициклу
– Ретко ко би прихватио овакав изазов који смо ми учинили. Он је више него храбар, али подупрт максималним учинком сваког појединца, знањем, вештином, консултацијама, непрекидним 24-часовним мониторингом пацијента и ја се заиста поносим. Мислим да је Милош Шестић и ово што смо ми предузели кроз реобновљени програм трансплантације један од највећих успеха нашег института у његовој историји – поносан је проф. др Бојић.
Када је реч о Шестићевом одласку кући, лекари истичу да не желе да направе ниједан погрешан корак.
– Ово смо радили темељно, темељно ћемо га отпратити. Ја очекујем да он сада већ устаје, да ћемо га ускоро видети на бициклу, да идем све својим током, помно пратимо сваки лабораторијски и сваки други знак, имамо две биопсије које су одличне, тако да имамо све, онако да кажем, параметре пута сигурности његовог отправка кући – истакао је проф. др Бојић.
Најкомплекснији облик трансплантације
Према речима проф. др Саше Боровића, оваква трансплантација изазовна је не само за Србију, већ и за велике медицинске центре у Хјустону, Берлину…
– Ми смо се ухватили у коштац са најкомплекснијим обликом трансплантације. Зашто? Зато да помогнемо нашем Милошу и зато да докажемо себи, стручној јавности и општој јавности у Србији, да створимо добре програме за трансплантацију у Србији – казао је Боровић.
