HERNING: Treće takmičarsko veče u grupi A u Herningu donosi ono zbog čega se igra veliki rukomet – utakmicu u kojoj nema popravnog. Pred rukometnom reprezentacijom Srbije je duel sa Austrijom u ponedeljak od 18 časova, meč u kojem se ne broje prethodni porazi ni propuštene šanse, već samo ono što ostane na semaforu kada se svetla dvorane ugase.
„Orlovi“ ulaze u susret sa jasnim zadatkom. Pobeda ih vodi dalje, sve drugo otvara vrata neizvesnosti i zavisnosti od tuđih rezultata. U trenucima kada matematika mora da ćuti, a srce da govori, Srbija je kroz istoriju često nalazila pravi odgovor.
Austrija dolazi bez bodova, ali ne i bez motiva. Upravo zato oprez ne sme da izostane. To je selekcija koja igra rasterećeno, u brzom ritmu, sa energijom koja može biti opasna ako se potceni. Ipak, Srbija ima ono što je u ovakvim mečevima presudno – iskustvo velikih utakmica i svest o težini dresa koji nosi.
U Herningu se neće igrati samo za bodove, već i za veru, za osećaj zajedništva koji se rađa kada ekipa diše kao jedno. Za svaki duel na crti, za svaku odbranu, za svaku loptu uhvaćenu na ivici faula. To su trenuci u kojima se turniri prelamaju. Nema više prostora za gledanje u tabelu – svi pogledi usmereni su ka parketu. Srbija ima priliku da sama napiše nastavak svoje evropske priče, mirno, hrabro i sa verom da se pravi rukomet uvek nagradi.
Kada se meč prespavao, pitali smo jednog od junaka u susretu sa „pancerima“, levoruko krilo Vukašina Vorkapića, kako danas gleda na epsku pobedu nad Nemačkom – šta je bilo dobro, a gde je Srbija ostala kratka.
– Nije bilo mnogo sna, što od adrenalina, što od euforije. Uspeli smo da se odmorimo i napunimo baterije. Bila je to velika pobeda protiv olimpijskog vicešampiona, dali smo sve od sebe i došli do željenog rezultata. Proslavili smo i tu završili priču o Nemcima. Već od jutra fokus je bio samo na Austriji. To je veoma važna utakmica u kojoj moramo da ponovimo partiju iz duela sa Nemačkom. Moramo da verujemo jedni u druge – to je najbitnije. Ako to ne uradimo, pobeda protiv Nemaca neće značiti ništa.
Koliko je psihološki bilo teško vratiti se posle padova tokom utakmice i šta je tada najvažnije za ekipu?
– Odigrali smo korektno prvo poluvreme, ali posle nekoliko sudijskih odluka u poslednjih desetak minuta oni su se odvojili na četiri gola razlike. Tada je bilo ključno da sve to zaboravimo, kao i 10.000 njihovih navijača, i da se posvetimo sebi. Slušali smo selektora, koji je verovao u nas svih 60 minuta. Na poluvremenu nam je rekao da možemo da pobedimo. Verujemo njemu, kao i jedni drugima. U drugom delu zategli smo odbranu, u napadu igrali zrelo, bez brzopletosti, išli do šanse – i iskoristili je.
Koliko je važno iskustvo velikih mečeva kada se turnir „lomi“?
– Pojedini igrači imaju iskustva i videli smo šta nam se desilo protiv Islanda u Minhenu. Izvukli smo pouke. To je veoma važno, jer ne bi bilo nezasluženo ni da je rezultat otišao na drugu stranu.
Sledi Austrija. Rival bez bodova – gde leži najveća opasnost?
– Radi se o izuzetno kvalitetnoj i nezgodnoj ekipi. Možda na papiru deluje kao najlakši rival, ali verujte, nije tako. Moramo maksimalno da se fokusiramo, pripremili smo se taktički i tehnički. Nadam se da će sve biti u redu. Najvažnije je da odmorni i oporavljeni dočekamo meč.
Koliko je važno snažno ući u utakmicu i odmah nametnuti ritam?
– To je najvažnije, ne samo sada. Lakše je kada se odmah napravi prednost, tada se igra rasterećenije. Ako nisi psihološki jak, može da bude problema. Potrudićemo se da otvorimo susret na najvišem nivou, da svi budemo na svom maksimumu i da ispunimo zadatke.
Poruka navijačima u Srbiji pred meč odluke?
– Budite uz nas, verujte u nas. Znači nam svaki vid podrške – poručio je Vorkapić.
Herning čeka. Srbija takođe.
Jovo Galić
Izvor: Dnevnik
