Да не беше Росића на голу…
Тако су, по правилу, започињале анализе учинка Војводининих фудбалера у утакмицама европских квалификација овог лета. Да не беше Росића на голу… Тако се и заједнички именилац свих анализа дербија са Црвеном звездом у другом колу Суперлиге Србије своди се на велемајсторски учинак репрезентативног Вошиног чувара мреже Драгана Росића. Чудесним рефлексима и интервенцијама за голманске уџбенике спречавао је Дуартеа, Иванића, Шарића и остале Звездине играче да погоде његову мрежу, сводећи тако пораз на подношљивих 3:1 у корист домаћина.
Чињеница да је Росић, упркос три примљена гола на „Митићу“, проглашен за најбољег играча дербија говори довољно. Осим о његовим голманским вредностима, сведочи и о односу вредности на терену двеју екипа, али и о вредностима последње линије Вошине одбране испод нивоа клуба који стреми високом пласману. Све је исто, само Тањге нема…
– Имам утисак да смо у првом полувремену играли мало бојажљиво и да нисмо били на нивоу на ком можемо да будемо – рекао је Предраг Кандић, члан Тањгиног стручног штаба који је предводио колектив у дербију. – После примљеног гола имали смо неке ситуације из којих смо могли да их угрозимо, али нисмо успели. Друго полувреме било је у неком балансу, егалу, то је први утисак. Можда ће бити другачије када погледамо још једном утакмицу. Битно да смо били до краја у утакмици и остаје жал што смо примили тај трећи гол.
Трећи гол Војводина је примила у последњем минуту троминутног интервала надокнаде времена. Прва два примила је пре него што су њени играчи схватили да је утакмица почела. Све је исто… Само што овога пута нико није помињао ни фокус ни концентрацију. Одсуство концентрације постала је подразумевана категорија у судару различитих расположења:два вицешампионска звања у претходној сезони с једне стране и резултатима прелазног рока с друге, после чега у колективу енормно плаћених звезда и звездица ништа више није као пре.
Л. Бакмаз
Извор: Дневник
