Фудбалска лопта скакуће крај Тисе више од једног века и мало је година било да на терену није било играча презимена Милованов.
Најпознатије име је, свакако, Сима, који је временом постао центархалф Војводине и репрезентације Југославије, а Бечејци се куну у Милована, познатијег као „Шимпула“, кога времешнији навијачи памте и тврде да је најбољи играч који је играо у дресу Бечеја.
Последњи у низу „Милованаца“ је свакао дојучерашњи капитен и голман ОФК Бечеј 1918 Исидор Милованов. Кажемо дојучерашњи, јер је по завршетку јесење полусезоне одлучио да напусти матични клуб. Права „бомба“ крај Тисе, јер се ради о најбољем играчу последњих година.
– Од септембра радим у Академији Војводине као тренер голмана, преселио сам се у Нови Сад и то је пресудило да се растанем са матичним клубом. Истини за вољу, свему је допринела и нимало завидна ситуација у клубу, која је допринела да изгубимо српсколигашки статус, а ни ове сезоне на војвођанском „северу“ нам „не цветају руже –искрен је Исидор Милованов.
Тако је разговор са колегом Стефаном Барјактаревим – Медом, који ради у Академији Војводине, био пресудан да Исидор оствари свој сан и ради као тренер млађих голмана. Е сад, значи ли то да прекида играчку каријеру у 26. години, што је за голмана прерано?
– Искрен да будем о томе још нисам размишљао. Нико ме није звао, а ја се не нудим, него сам посвећен раду са младим голманима у Академији и то ме испуњава. Да ли ће стићи неки позив и привући ме да наставим са брањењем, остаје да се види – недоречен је популарни Иске.
Била би права штета да релативно млад, али врло искусан, голман прекине играчку каријеру, која траје читаво пунолетство.
– Испада да је тако, јер сам почео са осам година да тренирам у Школи фудбала крај Тисе. Тренер ми је био Будимир Башић, који и данас ради са децом у клубу. Прво сам био играч и давао голове, потом стао на гол, вратио се давању голова и од десете године сам између статива. Томе је највише допринео тада голман, а потом тренер голмана и мој, Миша Андрић, који је долазио кад нас кући и био ми је узор. Игром случаја сам дебитовао за најбољи тим са 16 година, јер су обојица сениора били повређени, и укњижио две утакмице. Како је Бечеј био у успону, тако сам и ја имао прилику да учим од искуснијих. У томе ми је много помогао „јединица“ Бечејаца у прволигашкој конкуренцији Марко Живков, чија сам резерва био. Извесно време сам се калио у Војводини из Бачког Градишта, што ми је помогло да стекнем такмичарски ритам. Вратио сам се у Бечеј и наставио као да нисам ни одлазио, јер ми је тренер био Миша Андрић. Шта ће и како даље бити, остаје да се види. Слажем се да је прерано да прекинем играчку каријеру, али ако је тако суђено… – закључује Исидор Милованов.
Знају тренери у Новом Саду ко је и какав голман Исидор Милованов, јер је био и јединица аматерске репрезентације Војводине. Да ли ће наћи ангажман, зависи од тога хоће ли се поклопити све коцкице у вези с његовим радом у Вошиној Академији и обавезе у, евентуалном, новом клубу.
Извор: Дневник
