Рукометаши Војводине нису имали разлога за славље у Нишу.
У „Чаиру“, на паркету резервисаном за утакмице које раздвајају радост од горчине, рукометаши Војводине су остали корак иза трофеја, док је Партизан у финалу Суперкупа Србије, које је уједно било и полуфинале Свесрпског купа, показао више сигурности у завршници и заслужено прошао даље.
Новосађани су у дерби ушли са теретом промена из зимске паузе и скраћеном ротацијом, насупрот ривалу који је у наставак сезоне ушао кадровски ојачан, разлика која се у мечевима оваквог улога ретко може сакрити.
У другом полуфиналу Свесрпског купа Слога из Добоја је савладала Леотар (27:24), па ће управо тим из Добоја, у среду од 18 часова, бити ривал Партизану у борби за трофеј. Тако је нишко вече добило шири оквир регионалног рукометног надметања, у којем се свака лопта мери тежином историје.
А историја је и те како била присутна. Војводина, рекордни осмоструки освајач Суперкупа, и Партизан, троструки победник, наставили су ривалство које већ годинама обликује врх домаћег рукомета. Сећање неизбежно враћа на претходни дуел у Бањалуци, када је у полуфиналу Свесрпског купа славила Војводина, док је Партизан касније стигао до титуле. Овог пута улоге су замењене, и управо у тој смени снага лежи додатна тежина пораза за новосадски тим, који је упркос свему оставио утисак екипе која се не одриче идентитета ни када околности нису на њеној страни.
Од првог минута било је јасно у ком правцу иде утакмица. Партизан је ушао у меч агресивније, чвршће и са много више енергије у одбрани, натеравши Војводину на грешке из којих су Београђани брзо изградили предност од четири гола. Котор је дириговао темпом игре, док је Црноглавац био неумољив са линије седам метара. У тим тренуцима једини ослонац Новосађана био је голман Коста Диздар, који је серијом одбрана држао свој тим у игри.
Упркос томе што је готово десет минута играла са играчем мање, Војводина је успела да се врати на два гола заостатка, понајвише захваљујући Вукашину Воркапићу који је топио предност ривала. Ипак, проблеми у одбрани и игра на ивици дозвољеног скупо су је коштали. Судије нису имале толеранције, па су искључења почела да се гомилају – већ до 20. минута однос је био 5:1 у казнама на штету Новосађана. Партизан је то знао да казни, користио сваку изгубљену лопту и поново стекао опипљиву предност.
Иако је Диздар скинуо два седмерца, концентрација Партизана није падала. Црноглавац је наставио да погађа из игре, а чврста одбрана црно-белих донела је миран одлазак на одмор са вођством.
У наставку је разлика постајала све већа. Партизан је показао више жеље, мотива и храбрости, док Војводина није имала расположеног појединца који би могао да промени ток сусрета. Делимично су се издвајали Чабрило и Воркапић, али је тим из Новог Сада био спутан и игром ривала и великим бројем искључења (6 минута Партизан – 16 минута Војводина). Статистика пенала додатно осликава однос снага – Партизану је досуђено 11 седмераца, Војводини ниједан.
Када је средином другог полувремена предност Партизана порасла на десет голова, постало је јасно да повратка нема. Војводина је остала без енергије и решења, док је Партизан рутински привео меч крају, потврдивши супериорност и заслужено уписао убедљиву победу.
Партизан – Војводина 34:23 (17:13)
НИШ: Дворана „Чаир“, гледалаца: 1000, судије Ненадић (Младеновац) и Стефановић (Земун), седмерци: Партизан 11 (8), Војводина -, искључења: Партизан 8, Војводина 16 минута.
ПАРТИЗАН: Црноглавац 8 (4), Шотић, Илие, Иванов 4, Трнавац 1 (32 одбране), Котар 3, Зечевић 1, Шијан 2, Мићић 4, Поповић 1, Николић, Станковић 6 (4), Јевтић 1, Зорић (6 одбрана), Анђелковић, Дамјановић 3.
ВОЈВОДИНА: М. Драшко, Воркапић 5, Милић 2, Милета, Вуковљак, Станков 2, Салдаценка (1 одбрана), Пушица 1, Чабрило 3, Рађеновић, Срдановић 1, Николић 2, Еномото 2 Предовић 2, Диздар (13 одбрана, 2 седмерца), Јовановић 3.
Велике утакмице и велика очекивања
Мечеви за трофеје увек носе посебну одговорност, не само за играче већ и за комплетан рукометни амбијент. Србија има судијске парове којима европска и светска федерација редовно поверавају делење правде на највећим такмичењима, па чак и завршнице па се у стручним круговима често може чути мишљење да би управо овакве утакмице требало да буду природна сцена за најискуснија имена домаћег суђења. Не као примедба на исход у Нишу, нити као умањење победе Партизана, већ као подсећање на стандарде којима домаћи рукомет тежи.
У среду финала
У среду је, од 15.30 часова, на програму финале Свесрпског купа за даме, а за трофеј ће се борити Црвена звезда и Борац из Бања Луке, док је од 18 часова на реду мушко финале. У њему ће снаге одмерити Слога и Партизан.
Извор: Дневник
