Кошаркашки клуб Селекта специфичан је по много чему. Условно речено, овај “мали” новосадски колектив из године у годину одушевљава због начина на који приступа градском спорту. Издваја се по томе што је фокусиран на хуманитарни рад, што је оно што га краси већ готово две деценије. Селена Павловић Несторовић налази се на челу тог, грубо речено, пројекта, а тачније речено, подухвата, о којем треба више да се прича. Децембра протекле године одржан је 19. пут заредом хуманитарни турнир “Играм за другара”,посвећен деци из СОС Дечијег села из Сремске Каменице. О свему томе Селена је говорила за “Дневник”.
– Ове године обележавамо 20 година нашег традиционалног хуманитарног турнира. Околности у такве да се клуб финансира искључиво из чланарина и евентуално мање подршке Градске управе за спорт на годишњем нивоу. Као и сваке године, турнир је протекао у лепом духу заједништва и спорта. Ове године су нам се прикључили и некадашњи чланови сениорске селекције, која је некада имала екипу у Другој српској лиги. Њихов одзив и допринос дали су посебну тежину и емоцију овом догађају – истакла је Селена.
Финансијска моћ, или бројност, не сме да буде параметер за то колико је одређени колектив значајан. То је јасно на примеру Селекте.
– Иако смо мали клуб са релативно малим бројем чланова, сваке године организујемо два турнира. Први је већ препознатљив хуманитарни турнир „Играм за другара“, а други је Меморијални турнир „Милутин Лута Павловић“, који ће ове године бити организован по четврти пут. Управо ти догађаји представљају оно по чему је наш клуб препознатљив – хуманитарни рад, емпатија према деци без родитељског старања и дубоко поштовање према човеку који је задужио новосадску и српску кошарку.
У свему томе, поготово када је реч о деци која имају идеју да се остваре кроз кошарку у Новом Саду, долазе и бројни изазови.
– Највећи изазови са којима се суочавамо, као и многи други клубови, јесу изазови савременог времена. Деца и њихов развој, као и преамбициозни родитељи који често имају велика очекивања – јер данас би сви да буду Јокић или Ђоковић – представљају озбиљан изазов. Потребно је пронаћи баланс између тренера, деце, управе клуба и родитеља.
То је тек један пар рукава…
– Други велики изазов је смањен број чланова, као и високи трошкови закупа сала. Тренирамо искључиво у Спортском центру „Дуга“, који је приватна хала, што аутоматски значи и веће трошкове закупа. Упркос свему, трудимо се да истрајемо у својој мисији – да кроз спорт васпитавамо децу, развијамо праве вредности и негујемо хуманост, јер то је оно што наш клуб суштински представља – закључила је Селена Павловић Несторовић.
В. М. Петровић
Пројекат „Мали клубови, велики снови – срце аматерског и школског спорта у Новом Саду“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
