ХЕРНИНГ: Треће такмичарско вече у групи А у Хернингу доноси оно због чега се игра велики рукомет – утакмицу у којој нема поправног. Пред рукометном репрезентацијом Србије је дуел са Аустријом у понедељак од 18 часова, меч у којем се не броје претходни порази ни пропуштене шансе, већ само оно што остане на семафору када се светла дворане угасе.
„Орлови“ улазе у сусрет са јасним задатком. Победа их води даље, све друго отвара врата неизвесности и зависности од туђих резултата. У тренуцима када математика мора да ћути, а срце да говори, Србија је кроз историју често налазила прави одговор.
Аустрија долази без бодова, али не и без мотива. Управо зато опрез не сме да изостане. То је селекција која игра растерећено, у брзом ритму, са енергијом која може бити опасна ако се потцени. Ипак, Србија има оно што је у оваквим мечевима пресудно – искуство великих утакмица и свест о тежини дреса који носи.
У Хернингу се неће играти само за бодове, већ и за веру, за осећај заједништва који се рађа када екипа дише као једно. За сваки дуел на црти, за сваку одбрану, за сваку лопту ухваћену на ивици фаула. То су тренуци у којима се турнири преламају. Нема више простора за гледање у табелу – сви погледи усмерени су ка паркету. Србија има прилику да сама напише наставак своје европске приче, мирно, храбро и са вером да се прави рукомет увек награди.
Када се меч преспавао, питали смо једног од јунака у сусрету са „панцерима“, леворуко крило Вукашина Воркапића, како данас гледа на епску победу над Немачком – шта је било добро, а где је Србија остала кратка.
– Није било много сна, што од адреналина, што од еуфорије. Успели смо да се одморимо и напунимо батерије. Била је то велика победа против олимпијског вицешампиона, дали смо све од себе и дошли до жељеног резултата. Прославили смо и ту завршили причу о Немцима. Већ од јутра фокус је био само на Аустрији. То је веома важна утакмица у којој морамо да поновимо партију из дуела са Немачком. Морамо да верујемо једни у друге – то је најбитније. Ако то не урадимо, победа против Немаца неће значити ништа.
Колико је психолошки било тешко вратити се после падова током утакмице и шта је тада најважније за екипу?
– Одиграли смо коректно прво полувреме, али после неколико судијских одлука у последњих десетак минута они су се одвојили на четири гола разлике. Тада је било кључно да све то заборавимо, као и 10.000 њихових навијача, и да се посветимо себи. Слушали смо селектора, који је веровао у нас свих 60 минута. На полувремену нам је рекао да можемо да победимо. Верујемо њему, као и једни другима. У другом делу затегли смо одбрану, у нападу играли зрело, без брзоплетости, ишли до шансе – и искористили је.
Колико је важно искуство великих мечева када се турнир „ломи“?
– Поједини играчи имају искуства и видели смо шта нам се десило против Исланда у Минхену. Извукли смо поуке. То је веома важно, јер не би било незаслужено ни да је резултат отишао на другу страну.
Следи Аустрија. Ривал без бодова – где лежи највећа опасност?
– Ради се о изузетно квалитетној и незгодној екипи. Можда на папиру делује као најлакши ривал, али верујте, није тако. Морамо максимално да се фокусирамо, припремили смо се тактички и технички. Надам се да ће све бити у реду. Најважније је да одморни и опорављени дочекамо меч.
Колико је важно снажно ући у утакмицу и одмах наметнути ритам?
– То је најважније, не само сада. Лакше је када се одмах направи предност, тада се игра растерећеније. Ако ниси психолошки јак, може да буде проблема. Потрудићемо се да отворимо сусрет на највишем нивоу, да сви будемо на свом максимуму и да испунимо задатке.
Порука навијачима у Србији пред меч одлуке?
– Будите уз нас, верујте у нас. Значи нам сваки вид подршке – поручио је Воркапић.
Хернинг чека. Србија такође.
Јово Галић
Извор: Дневник
